„Дан пре нас Аустралијанка је погинула на завршном успону, морали смо убрзано да се пењемо због лошег времена, али је врх освојен.“
Овако прича за „Блиц“ Дејан Милојевић, члан планинарског клуба из Младеновца, који се попео на врх Имја Тсе, познатији као Ајленд Пик, на Хималајима.
За један од најизазовнијих врхова средње надморске висине, како га описује Милојевић, спремао се годину дана. Експедиција је трајала од 28. октобра до 16. новембра, а четворо од шест планинара из клуба „Гребен“ попело се на хималајски врх у Непалу 9. новембра.
– Ако су удари ветра превише јаки и ако има магле, може свашта да крене по злу, те смо зато пожурили. Дан пре но што смо се попели, сазнали смо да је једна жена из Аустралије погинула на завршном успону јер није имала добру опрему. Сам врх је, што се тиче пењачке тежине, веома захтеван. Често се, посебно у последњих 15 година, дешавају смртни случајеви. Ипак, све то нас није омело и успели смо да освојимо врх од 6.189 метара надморске висине – прича за „Блиц“ Дејан Милојевић (40), родом из села Јагњило код Младеновца, који 21 годину живи у Београду, а од тога се пет бави планинарењем.
Тренутак непажње и нема те, објашњава планинар. И управо је то оно што данас види као проблем јер људи користе неадекватну опрему и нису довољно припремљени. Осим физичке спремности којом се мишићи загревају за велике напоре, а која се, каже, стиче махом у теретани и на отвореном, потребна је јака ментална снага.
– Нема посебног савета. Свако ради на себи најбоље што уме. Док трају експедиције, дешава се да преспавате у шатору док дува невероватно јак ветар, пењете се када је напољу 20 степени Целзијуса испод нуле, а притом сте све време без струје, воде и ван уобичајених цивилизацијских токова. Зато се и дешава да људи пукну под притиском – објашњава наш саговорник.
У причу са планинарењем увукао га је пријатељ. Најпре му је то био хоби, додуше скуп, јер је за опрему, каже, до сада издвојио више од 3.000 евра, али касније је постала љубав, страст…
– Испитивање сопствених лимита ми је мотивација. Померање граница, осећај да сте успели да освојите врх од неколико хиљада метара и поглед одатле су нешто што се памти. Љубав према планинарењу се ланчано преноси. Тако сам и ја друге заразио, али сам и стекао велики број правих пријатеља који такође воле природу, здрав живот и чист ваздух – каже Милојевић.
Пео се на Монблан, Килиманџаро, на бројне врхове у Босни и Херцеговини, Словенији, Бугарској, Италији… Први врх је био Атос на Светој гори, као омиљени издваја Гросглокнер на Алпима, а недосањани сан је Аконкагва. Није успео 2017. у својој намери. Како каже, одустао је на три четвртине успона због болести, али је решен да се врати у Аргентину.
– Имао сам петогодишњи план. Пред крај реализације зарадио сам плућни едем. Било је питање живота и смрти и морао сам да одустанем. Ускоро ћу почети са припремама и освојићу и тај врх – обећава Милојевић.
Сузана Луковић Блиц
