Институт “Батут” још није објавио какву смо воду пили током прошле године и колико су поплаве утицале на њен квалитет, иако смо скоро на половини 2015.
Последњи подаци о квалитету воде из чесме доступни јавности датирају још из 2013. године. Нове податке Институт за јавно здравље “Батут”, који контролише 154 водовода у Србији, једноставно – нема.
Једини начин да сазнате какву воду пијете јесте да кренете “пешке” у истраживање уместо Института. Град по град, водовод по водовод. Нама су приоритет на списку били поплављени градови. За неке смо добили податке, а за неке не, пише београдски Блиц.
Према графикону на почетној слици, Гроцка је обележена црвеном тачком,што би значило да је вода физичко технички и бактериолошки неисправна.
Подаци „Батута“ из 2013. су прилично забрињавајући, а проблем је и то што још не знамо да ли је та слика сада гора или боља. Од 154 контролисана јавна водовода, у 89 њих вода је била исправна за пиће, а у 65 њих (чак 44,2 одсто) – није!
Вода из тих водовода не треба да се пије, али углавном може да се користи за кување, осим воде у Зрењанину, Ћићевцу и Жабарима, где је утврђено присуство канцерогеног арсена.
– Од укупног броја контролисаних водовода у Србији у 2013. чак 20,78 одсто њих је било неисправно по оба основа. То значи да су имали физичко-хемијску неисправност у више од 20 одсто испитиваних узорака и микробиолошку неисправност у више од пет одсто узорака на годишњем нивоу – објашњавају за “Блиц” у “Батуту”.
Последице тровања водом
Загађена вода може изазвати акутне поремећаје здравља. Ако се пије бактериолошки неисправна вода, симптоми тровања би били пролив, повраћање, мучнина и повишена температура.
Жиг Инфо/ Блиц
