Истрага у случају сумњиве смрти новинарке Радиславе Даде Вујасиновић представља стварни пораз српског правосуђа јер је и после 30 година поступак у предистражној фази, оценио је адвокат Марко Пушица.
Он је поводом годишњице неразјашњене смрти новинарке Дуге рекао за Удружење новинара Србије (УНС) да је после три деценије „остало велико ништа“ јер је у том поступку наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења за убиство.
„С обзиром да се случај сумњиве смрти Радославе Даде Вујасиновић из 1994. године још увек решава у предистражној фази, због постојања основа сумње да се ради о кривичном делу убиства, можемо закључити да се није одмакло од почетка поступања, а то је стварни пораз српског правосуђа“, оценио је адвокат.
Пушица је навео да предистражни поступак, као и кривични поступак иначе, у конкретном случају може трајати све док се може предузимати кривично гоњење за кривично дело, односно до тренутка наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења за кривично дело убиства.
„Овде долазимо до поражавајућег сазнања, да је у овом предмету протеком 30 година од догађаја, наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења. То значи да се ни у предистражном поступку, нити у било којој другој фази кривичног поступка, више не може утврдити истина у овој ствари и случај сумњиве смрти ове новинарке се фактички завршава у фази у којој је започет и без ;судског епилога“, рекао је Пушица.
Оценио је да је „неефикасан правосудни систем“ креирао услове за наступање апсолутне застарелости кривичног гоњења, јер је по његовим речима, услед протека времена, а посебно због очигледне опструкције, било све теже прибавити доказе.
„Зато ће и српска јавност остати ускраћена за истину о сумњивој смрти новинарке Радославе Даде Вујасиновић“, казао је адвокат.
Тело новинарке Дуге пронађено је 9. априла 1994. године у ; њеном стану у Трећем булевару број 118 у Новом ;Београду, а у записнику који је сачињен после обављене обдукције наведено је да је умрла дан раније, у 1.30 сати.
Првобитна званична верзија догађаја била је да је новинарка извршила самоубиство, али је касније та верзија доведена у питање због чега је случај до данас остао неразјашњен.
Форензички институт у Хагу којем је Министарство правде септембра 2015. године проследило доказни материјал, није утврдио узрок и начин смрти новинарке.
Закључак извештаја достављеног Вишем јавном тужилаштву јула 2016. године је да „повреде које је критичном приликом задобила покојна Радислава Дада Вујасиновић могу бити резултат убиства, самоубиства или несрећног случаја“.
Званична верзија догађаја била је да је извршила самоубиство, пуцњем у груди из ловачке пушке, али је истрага до сада обнављана неколико пута.
Породица Даде Вујасиновић, која није поверовала да је реч о самоубиству, ангажовала је приватног балистичара Зорана Јовановића који је утврдио да је на фотељи осим Дадине, била још једна крвна група, што указује да је у стану била још једна особа.
Његов налаз достављен је Тужилаштву у децембру 1994. године, али је одбијен.
Балистичар Владимир Костић 2008. године обавио је вештачење и суду предао свој налаз у коме се наводи и да су у телу Даде Вујасиновић пронађена два филцана чепа, што би значило да је себе усмртила са две патроне из ловачке пушке, односно, да је у себе морала да пуца два пута, што није могуће.
Окружни јавни тужилац у Београду је после тога, у јануару 2009. године, преквалификовао случај у убиство уместо самоубиства ;и покренуо преткривични поступак.
Холандски форензички институт у Хагу је утврдио, међутим, да је у телу Даде Вујасиновић пронађен један филцани чеп, а не два, како је тврдио балистичар Владимир Костић.
Дада Вујасиновић рођена је 10. фебруара 1964. године у Чапљини. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, на катедри за Југословенску књижевност и српскохрватски језик 1987. године.
Новинарску каријеру је започела у Привредном прегледу, а након тога је писала ауторске текстове за лист Дуга, где је 1993. године постала члан уређивачког колегијума.
Осим истраживачких текстова писала је и репортаже о ратним догађајима у Југославији и политичким догађајима у Србији.
За репортаже са ратишта добила је награду УНС „Светозар Марковић“.
Foto Privatna arhiva
