Као што свака чорба има свој зачин тако и свака кухња има свог шефа кухиње. Неки су славни, неки познати, неки маштовити, а неки се понављају.
И грочанска чорба има свој зачин. Ако сте помислили на зачин Ц преварили сте се.
И грочанска кухиња има свог шефа кухиње. Ако сте помислили на неког као Карапанџа и ту сте се преварили.
Грочански зачин има исти назив као и име грочанског шефа кухиње. Наравно не мислимо на праву кухињу него на политичку кухињу.
Када год дође време избора појављује се исти кувар. Исти кувар, исти рецепти, само су одабрани сарадници и помоћници други, а на крају феште, он увек нађе начин да запржи чорбу свима који су му помагали. Тако је било, 2008, 2012, 2016, 2020, 2022, и ево га опет 2024.
Ставио је капу и нуди своје специјалитете а успут тражи помоћнике и промотере. Није му битна оцена онога што спрема колико му је битан утисак оних који одлучују. Да би утисак уопште могао да дође до чула оцењивача, пре свега чула слуха, његову чорбу морају рекламирати помоћници који улазе у ужи избор.
У првом тренутку одабир је пао на нашег грочанског Р али се избор није ту завршио. Проширио се и на винчанског М јер је он некако спремнији да глас о квалитету те кухиње, а и кувара уопште, пренесе главнокомандујућем ове параде раковичком Ч. Винчански М је погоднији јер има подршку и од лештанске С па је могућност рекламе већа.
Није тешко на састанку споменути да је, тамо неки, бивши председник , у чије је време текло мед и млеко, све најлепше рекао за носиоца листе СНС, на овим изборима, и на тај начин постићи два циља. Први, подићи потенцијалном председнику и „другу из школе“ калуђерачком Ч, а други да велики Ч види добру вољу и свеприсутност , старог мешетара са предходних избора , и „пријатеља“ свих политичких партија и струја , надалеко познатог ВЗ.. Немој те ово В, или ово З, мешати са сличним ознакама које се користе у Руској СВО у Украјини мада су В и З када су у имену и презимену исто тако опасни као и они. Оба Ч треба да чују да се ВЗ брине и даје подршку, једном као носиоцу листе а и оном другом који доноси одлуке. Други Ч му треба зарад личног добра и нових рецепата.
Винчански М је одрадио свој део посла и пренео поздраве, лепе жеље и честитке, да сви чују, али да ли ће то имати ефекта код великог Ч, „не се знаје“ (игра Заре). Дојаве великом Ч, о појединим дешавањима и пропратним информацијама, о коалиционим партнерима , настављене су су преко дотичног М и очигледно ће се наставити док се сви противници, или несимпатизери ВЗ, не уклоне са позиција које њему лично не одговарају.
Познати ВЗ веома успешно кува ове специјалитете мада га време полако гази. Рецепти су му исти. Укус оног што кува постаје бљутав. Нема нових идеја и једино што се од котлића до котлића мења, јесте разлог зашто то ради, и помоћници који га опслужују.
Проблем му је што није сигуран да ли ће прерјаница општине бити винчански А или винчански М или ће то бити грочански Р или калуђерачки Ч. Са свима лепо а са главним раковичким Ч најлепше. Он му треба за неке кулинарске враголије ван општине. За тамо неке гастрономске корист негде преко Саве.
Док се не разреши клупко да ли ће општину водити Р, М,С,А или Ч опасност по друге актере је константна. Једно је сигурно, заједнички садржалац за све грозне, безукусни или бљутаве ствари, долази из књиге рецепата ВЗ.
А шта ако специјалитет куће буде НК? У овом менију на њега нико не обраћа пажњу.
Забринути Мишлен без звездица
