Почетна » Не продају само Звезда и Партизан за милионе, странци их све чешће заобилазе и дреше кесу мањим српским клубовима

Не продају само Звезда и Партизан за милионе, странци их све чешће заобилазе и дреше кесу мањим српским клубовима

од Други Пишу
0 коментар

Информација да Милош Луковић, млади фудбалер ИМТ-а одлази у иностранство за озбиљну своту новца најновији је доказ да се у фудбалу ништа више не може сакрити.

Прошло је време кад се свако појачање трипут мери и једном „сече“, док скаути и менаџери само шпартају около по теренима васколике Европе и света.

Данас већина ствари, бар оних добрих, може да се види и преко интернета, а скаути могу да дођу да лично провере неког играча да би евентуално уочили шта су му мане.

Готово све остало је доступно и на Јутјубу или друштвеним мрежама и све је подложно провери у неколико кликова, док је фудбал на неки начин постао као коцка.

Најбогатији клубови су спремни да разбијају касе и дају по 100 и више милиона евра и за тинејџере, па онда они који не располажу толиком куповном снагом гледају да уграбе што више талента могу.

Баш због тога није скупо да се плате три, четири милиона евра за неког млађаног момка из Србије, јер тај сутра може да оде у неки богатији клуб за 30, 40, 50 милиона.

Црвена звезда и Партизан су клубови који су једини кадри да у пет цифара продају своје фудбалере у иностранство, мада се готово на прсте једне руке може побројати број таквих трансфера.

Дејан Станковић, Немања Радоњић, Страхиња Павловић, Стефан Савић и Лазар Марковић нека су од таквих имена.

Међутим, све чешће странци заобилазе и вечите ривале и окрећу се другим клубовима. Сада већ давно време средина двехиљадитих када је Слободан Рајковић ОФК Београд напустио за 5,2 милиона евра и отишао у Челси, или што је Гојко Качар из Војводине оитшао пут Херте за три милиона.

Војводина је Душана Тадића и Сергеја Милинковић-Савића продала скупа за нешто више од два милиона евра и кад видимо шта су направили касније, онда не треба да чуди да се данас веће суме издвајају за играче из суперлигашког каравана.

Луковић је само последњи у низу и отишао је у Стразбур за 4,7 милиона евра, што је за тим попут ИМТ-а озбиљна финансијска ињекција.

Момак рођен новембра 2005. године је ове сезоне дао 11 голова на 20 утакмица и самим тим је послао сигнал Французима да „загризу“.

Неки су то радили својим одбранама, па данас Ђорђа Петровића гледамо у дресу Челсија, а отишао је из Чукаричког у Њу Ингланд за око милиона евра, а Американци су га продали натраг у Европу 14 пута скупље.

Дакле све и да се гледа само кроз новац као инвестиција, Петровић се исплатио вишеструко. То није био случај са Филипом Ступаревићем ког је Вотфорд платио Вождовцу 2,25 милиона евра 2019. године.

Филип је након тога био на позајмицама у Прибраму, Вождовцу и Металцу, а после Ал Оробе се са Блиског истока вратио у Европу и Домжале. Петар Ратков је још један од оних који имају реалне шансе да испуне потенцијал јер је за пет милиона евра отишао у Салцбург минулог лета.

Тамо ће морати да попуни велике ципеле, јер је пре само неколико година на истом месту играо и Ерлинг Холан, док је ТСЦ инкасирао и 1,6 милиона евра за трансфер Михајла Бањца у Краснодар, јула 2022.

Чукарички је можда најактивнији од клубова који се не зову Звезда и Партизан, пошто је пре четири године продао и Слободана Тедића у Манчестер сити за три милиона евра, за колико је продао и Димитрија Каменовића у Лацио 2021, док је Петар Мићин одатле отишао 2018. за 2,5 милиона.

И док се Тедић још увек тражи по позајмицама пошто је био у Зволеу, Барнслију и Чарлтону, Мићин је августа 2023. отишао из нишког Радничког у Зорју за 150 хиљада евра, а Каменовић је на позајмици у Спарти из Прага.

„Брђани“ су Андрију Павловића продали 2016. за два милиона евра Копенхагену, а фебруара прошле године Николу Петковића у Краун Легаси „преко баре“ за три милиона европских новчаница.

Оваквих примера ће и кад је реч о осталим клубовима из српске лиге бити све више, док би Звезда и Партизан могли да промене приступ и да стопирају продају играча за по милион, два, три.

Јер, кад се сетимо да је Душан Влаховић отишао из Партизана за „сићу“, а да га је Фјорентина продала за преко 80 милиона евра, то онда говори колико се тржиште мења и колико на њему новца може да буде, само ако српски клубови буду довољно способни да пруже руку.

Miloš Luković u duelu sa Mihajlom Ilićem i Svetozarom Markovićem; Foto: Srđan Stevanović/Starsport

Милош Љубисављевић   Нова

Можда ти се свиди

Оставите коментар