Да ли је после хране, фалсификована и супер анализа или до ње није ни дошло, пошто се не зна којим је узорцима Министарство пољопривреде то урадило. Саговорници Н1 кажу да контаката са Министарством пољопривреде нема.
Иако су прошли месеци од када је анализом утврђен велики број фалсификованих ракија, вина и меда, најављене ванредне инспекције Министарства пољопривреде, према доступним подацима, није било, нити су са рафова нису повучени спорни производи.
Такође, нема ни комуникације зантересованих страна у овом процесу са ресорним министарством.
Једини састанак је организован у октобру после објављене контроле квалитета меда. Одржан је у Привредној комори Србије (ПКС), а са пчеларима су се састали надлежни државни органи.
Пчелари су тада тражили измену правилника о меду са циљем унапређење поступка утврђивања квалитета меда, а из институција – Министарства пољопривреде су најавили да ће резултати ванредне инспекцијске контроле на тржишту, стићи за недељу или две.
Подсетимо, приликом анализе меда утврђено да су 22 од 25 узорака неисправни, код ракија је само једна од седам била исправна, односно није имала додатке етанола и шећера, док је код вина само једно од 14 било по стандардима, док су осталима додавани вода и шећер. У питању су вина претежно из иностранства, односно увоза. Обе анализе затражило је „Покрет потрошача за квалитет хране“.
Информације добијамо из медија
„Информације које имамо долазе из медија, а у њима нема података о ванредној контроли“, каже за Н1 Иван Смајловић, председник кластера „Уједињени за квалитет“ који је и власник акредитоване абораторије “Ана лаб” која је развила нову изотопску методу, односно сет од више начина којима се боље и прецизније него до сада, могу утврдити недозвољене праксе приликом производње меда, вина, ракија, прозивода од воћа, поврћа, млека.
Он каже да ванредна анализа или суперанализа могу да буду спроведене само на контролним узорцима који су били узорковани од стране истог узоркивача, при истим условима узорковања и само кад су у питању потпуно идентични узорци из исте производне шарже и финализирани и пуњени истог датума и под истим условима.
„Нама из АНА ЛАБ-а се нико од надлежних није јавио везано за контролне узорке да се на њима спроведе суперанализа. Ако је било, ванредна контрола Министарства је сигурно укључивала неке друге узорке и самим тим они као такви немају никакву везу са узорцима који су били анализирани у АНА ЛАБ-у на аутентичност и економске преваре, односно то онда нису били узорци који су првобитно анализирани у АНА ЛАБ лабораторији“.
У „Покрету потрошача за квалитет хране“ за Н1 кажу да су сви извештаји прослеђени ресорном Министарству пољопривреде и надлежнима.
Без контакта са министарством
„Информисали смо их о нашој спроведеној акцији и навели да уколико желе да ураде суперанализе на контролним узорцима који су остављени са стране, да је потребно да нам се јаве. Морамо да кажемо да се у претходном периоду од скоро више од четири месеца нико из Министарства пољопривреде није јавио нити контактирао путем маила и распитивао о могућностима да се контролни узорци упуте на суперанализу“, наводе у Покрету потрошача.
Они наводе да су у међувремену преко медија сазнали да је Министарство пољопривреде урадило ванредну контролу на тржишту, али нису добили никакву званичну информацију везано за то, тако да се не зна шта је епилог целе те приче.
„Не знамо ни да ли су ти производи на основу наших истраживања стављени ван промета и уклоњени са тржишта. То је питање на које бисмо и ми волели да знамо одговор“.
Питања да ли је спроведена додатна контрола, који су резултати и да ли је дошло до неке врсте акције, послата су пре неколико дана Министарству пољопривреде, али до објаве текста одговор није стигао.
Обавештења о преварама се бришу
Недавно је Државна ревизорска институција (ДРИ) у извештају „Безбедност хране у Србији“ навела да „мониторинг хране у Србији се не спроводи у континуитету, а обавештења о откривеним преварама у вези са храном се објаве на сајту министарства па после бришу“.
„Плански и законодавни оквир у области безбедности хране нису у потпуности успостављени, јер оперативни циљеви нису детаљније разрађени, значајне области нису у целости регулисане, попут превара у вези са храном, општих услова за безбедност хране и услова хигијене хране у пословању храном“, наводи се у извештају.
ДРИ је утврдила да, нису донети ни програм и планови управљања кризним ситуацијама у области безбедности хране, као и да Србија не користи у потпуности расположиве капацитете Националне референтне лабораторије, док је за испитивања безбедности хране у другим лабораторијама од 2019. до 2022. године издвојено 1,8 милијарди динара.
У Кластеру посебно истичу да посебно забрињава чињеница да Дирекција за националне референтне лабораторије (ДНРЛ) Републике Србије оперативно није на нивоу на ком би требало да буде, с обзиром на то да се ради о највишем контролном телу система контроле хране у Србији.
„Напомињемо такође да је ДНРЛ током 2020. и 2021. године имала комплетно постављену модерну лабораторију за изотопска испитивања и утврђивање економских превара у храни која је била спремна за акредитацију, али да је уговор о сарадњи био отказан у тренутку када је требало да се спроведу активности на терену и држава крене у решавање проблема економских превара на тржишту, а што се показало да директно утиче и на конкурентност домаћих произвођача, подизање капацитета легалних и регистрованих произвођача, подизања животног стандарда грађана Републике Србије, бољој заштити државног буџета Републике Србије и равномерније пуњење државног буџета“, наводе из овог Кластера.
Према речима Ивана Станковића, осим најважнијег, утицаја на здравље људи, овакав вид нелојалне конкуренције на тржишту и нелегалног промета алкохолних пића „убија“ легалне произвођаче, а држава губи милионе евра због немогућности наплаћивања акциза и осталих пореза од доприноса, као и немогућности да се региструју нови легални произвођачи.
Foto Shutterstock/wavebreakmedia
Предраг В. Поповић Н1
