И више није ни битно шта је било пре, шта долази после јер – једна леђа су пукла на пола под налетом најтежих трагедија. Ђурина се још некако држе, иако је протеран из Крајине, био роб војвођанском властелину 14 година, сазнао у истом дану да му је двоје деце тешко болесно, ћерка је умрла, жена оболела. И знате шта још? Ђура последњих пет година не спава.
Његова леђа се још некако држе. Не питајте како.
Од спарине у Бачком Градишту спас налазим у хладовини куће Ђуре Вујанића. Тачно је подне. Сеоски живот утихнуо, све је мирно, а мене нешто вуче да овом добродушном човеку ставим руку на раме и кажем: „Биће боље“, иако он за добро не зна већ 23 године. Из његових уморних очију суза креће и пре него што сам било шта изговорила. Знам унапред да ће ово бити тежак дан. А њему је сваки такав.
Споља допире звук точкова инвалидских колица. Покушај Ђуриног сина да се сам креће по дворишту, иако је неколико пута испадао из истих тих колица и повређивао се.
ХОЋЕ ДА ЗАБРАНЕ ХУМАНИТАРНУ УТАКМИЦУ РОСУ ће да линчује и Звездине играче у Грачаници?
– Некад је довољно да се само закашље, па да изгуби равнотежу и падне – шапуће Ђуро док забринуто посматра сина кроз стару завесу, а ја не могу да скренем поглед са плафона изнад, који само што није отпао.
– Имали смо у Крајини 15 јутара земље, право једно домаћинство, били смо сви здрави и са неким плановима за будућност. А онда смо морали да бежимо. Жена и ја, са петоро мале деце – присећа се и даље гледајући у сина.
Пребегли су 1995. године у Бачко Градиште, надајући да ће их ту сачекати бољи живот. Олакшање. Нека небеска правда за оне који су у једном дану изгубили све. Али, не.
МИОДРАГ МИЈАТОВИЋ 24 ЧАСА НА УСЛУЗИ СРПСКИМ НОВИНАРИМА Крстарим Аустријом и носим „Ало!“ у срцу
Ђуро се запослио код једног војвођанског властелина, који је њих седморо сместио у просторију од 30 квадрата.
– Жена и ја смо за њега радили 14 година као робови, за понеки оброк и место за преспавати. У тих 30 квадрата – прича Ђуро на прагу собе у којој је до пре шест година спавала његова кћерка Нада. Она тамо више не спава, а као успомена на то да је икад живела остали су само розе зидови и фотографија. И рана која не зацељује у срцима породице.
ПУТОКАЗ ОД ТРИ РЕЧИ Овај српски град ускоро добија стазу љубави!
У истом дану 2005. године Ђуро је сазнао да му син и ћерка болују од церебралне парализе. Најстарија мезимица, Нада, преминула је од болести седам година касније, а до краја живота била је у инвалидским колицима. После њене смрти, у иста колица сео је млађи син. Како не може сам да уради било шта, Ђуро мора да брине о њему.
Последњих пет година ради само ноћне смене, до 5 сваког јутра. Одспава два сата или не спава уопште и наставља са бригом о болесном сину. Очи су му крваве од умора, неиспаваности и суза које знам да потајно пушта кад је сам, кад га нико не види.
Очи су му крваве од ноћних смена које ради како би дању бринуо о сину у инвалидским колицима. Не знам како има снаге. Оно што он физички издржава, не би могли ни много јачи од њега. Они које живот или судбина, како вам драже, није толико намучио.
Сипала је ово уље на крпеља, а он је почео МОМЕНТАЛНО да излази из коже (ВИДЕО)
– Мора се издржати – каже Ђуро, као да ми чита мисли и одговара на оно што се не усуђујем да га питам. А потом, као да извлачи последњи атом снаге, показује кућу у којој живе, стару преко 70 година. Кућу пуну влаге, која се распада.
– Све је старо, трошно, кров прокишњава, прагови су толико високи да син не може да се креће у колицима. Не треба мени да ми неко да паре, био бих пресрећан кад бих добио нешто материјала за кућу – скроман је човек чија трагедија погађа у сам корен душе.
Док га слушам како прича, схватам оно најстрашније: да је навикао на лоше, на живот без осмеха. Осећам се кривом кад покушам да се нашалим са човеком који има разлога да плаче 24 сата. Не могу да га не питам како колико му потраје плата коју заради у ноћним сменама.
ЕМОТИВНА ИСПОВЕСТ ЋЕРКЕ ВОЈЕ БРАЈОВИЋА Искра: Живела сам само са мајком 24 године, мој отац је изградио другу породицу
– Мало, 10 дана – одговара искрено.
После 23 године муке, Вујанићима се јавила хуманитарна организација „28. јун“ и успели су да им реновирају купатило. Њихов циљ је да се овој породици среди цела кућа, али им је у томе потребна помоћ.
Уколико неко може да им помогне у томе да се Ђуро поново насмеје и да му се поврати вера да за њега и његову породицу не мора да буде само лоше, може то урадити на следећи начин:
ПаyПал: info@28jun.org
Цредит Цард: https://28jun.org/#donate
Донације из Србије:
Име: 28. ЈУН
Динарски рачун број: 265619031000037746
Раиффаисен банка Србије
На свакој уплати назначити да је у питању помоћ за породицу Вујанић.