Mihalju Piljanu su zbog narušenog zdravlja lekari u njegovoj 54. godini savetovali da ode u penziju, međutim, on je zbog straha da od penzije neće moći da preživi sa ženom počeo da kolje piliće u dvorištu porodične kuće u Boljevcima. Danas, 19 godina kasnije, ima osam farmi, na kojima se godišnje uzgoji oko milion pilića.
Poslovni put Piljana od samog početka bio je pomalo neobičan. Završio je zanat, postao je elektoromehaničar vikler i zaposlio se u državnom kombinatu. Međutim, tamo se nije dugo zadržao.
Piljan Komerc u brojkama
170 zaposlenih radnika
8 farmi pilića
1 milion pilića godišnje proizvedu
26 različitih proizvoda od piletine
30 prodavnica
– U Pamučom kombinatu radio sam vrlo kratko, pet godina. Video sam da sam neiskorišćen i znao sam da mogu mnogo više da uradim. Imao sam već tada malo privatnog posla oko bunara i opredelio sam se da odem u privatnike, iako je to u Titovo vreme bilo strašno, međutim, ja sam tako rešio i ne kajem se uopšte – kaže Miljan za „Alo!“ i dadaje da je 34 godine bušio bunare, kao i da je to veoma težak i unosan posao, zbog kojeg mu se i narušilo zdravlje.
– Lekari su me spremali za penziju, a ja sam umesto o penziji razmišljao čime da se bavim, jer se samo od penzije teško živi. To malo gotovine što sam imao znao sam da će se brzo potrošiti, pa sam sa ženom počeo da koljem piliće u dvorištu. Klali smo 15-20 pilića dnevno, a onda se broj povećavao. Kad smo stigli do 500, napravio sam sam od bureta čerupač. Mada, sve je to u početku bilo zanatski – priseća se naš sagovornik.
Kasnije, kako se obim posla povećavao, posle pet godina kupljena je i prva klanica, a nakon toga počela je i prerada mesa. Za kvalitet svojih mesnih prerađevina angažovali su tehnologa iz Austrije, a u razvoj biznisa uključila se cela porodica.
– Radimo moj sin, unuk, snaja, moja supruga i ja. Glavna misao nam je bila kad smo se razvijali da imamo kvalitet i da se ne zadužujemo. Koliko je jorgan dugačak, toliko ćemo se i pružiti. Za sada ne mislimo da se kao firma širimo, jer od samog početka ideja je da radimo samo onoliko koliko možemo da kontrolišemo. Dobro planiranje je ključ uspeha – napominje Piljan.
Ipak, bez obzira na sve poslovne uspehe, Miljan je najviše ponosan na porodicu, unuke i na to što se svi dobro slažu.
– Najveća je sreća što smo svi na okupu – naglašava on.
Ko hoće da radi, može da uspe
Mihalj Piljan u 73. godini ne usporava, radi od šest ujutru do sedam uveče i kaže da se još nije umorio.
– Meni je najveće zadovoljstvo kad sam aktivan, kad nešto stvaram. Ceo život radim i oduvek sam govorio da ko hoće da radi, taj može da uspe. Teško će uspeti onaj ko radi osam 8 sati, dođe kući, legne ili uzme štapove i ode da peca – objašnjava on
