Поред фантомских бирача на прошлим изборима учешће су узеле и разне фантомске листе, а по свему судећи поново ће. С тим у вези поставља се питање чему оне служе? Стручњаци кажу да је њихова сврха одвлачење гласова опозицији, али и обезбеђивање већине властима.
Уколико опозиција издејствује измене закона везане за увођење мораторијума од годину дана на евидентирање промена пребивалишта у бирачком списку, могло би се стати на пут фантомским бирачима на наредним изборима.
Међутим, остаје проблем фантомских листа, о ком се већ увелико говори у јавности.
Наиме, лидер Покрета „Љубав Вера Нада“ Немања Шаровић рекао је да ће власт на јунским изборима, уместо фантомским бирачима, изборни процес обесмислити „фантомским листама“ кандидата и три од четири проглашене листе назвао фантомским.
Он је рекао да су за те три листе потписе оверавале исте општинске управе и да је на њима приближно исти број потписа подршке грађана.
Увидом у документацију види се да су све три листе оверавале потписе у општинским управама и то у Земуну, на Звездари, Вождовцу, Новом Београду у Раковици, што буди одређене сумње.
А чему фантомске листе служе?
Научни сарадник на Институту за филозофију и друштвену теорију Дејан Бурсаћ каже за портал Нова.рс да фантомске листе служе углавном за одвлачење гласова од опзиције.
“На тај начин им откину коју мандат, што се, како смо видели, посебно на београдским изборима може показати важно, а могуће у још некој локалној самоуправи где буде „густо“. Углавном их препознамо по томе што немају никакву политичку активност у периоду између два гласања, али се нападно активирају пред изборе и неретко брзо скупе потписе, а онда на самим изборима обично освоје занемарљив број гласова”, објашњава Бурсаћ.
Политиколог Александар Ивковић наводи да фантомске листе служе да би се њима одлили гласови опозиције и да би се обезбедила већина у корист власти у изборним комисија.
„Овај други циљ је вероватно значајнији од првог, јер фантомске листе не могу да превише окрње опозицију, мада то увек у збиру буде неколико процената, што није занемарљиво. Међутим, како су и сведочили чланови Градске изборне комисије у Београду у децембру, главна функција ових листа била је да њихови представници гласају заједно са влашћу и тако обезбеде већину при доношењу спорних одлука“, поручује Ивковић за Нову.
Подсећа да се фантомске листе умножавају на изборима још од 2020. године, када их је већина опозиције бојкотовала.
„Тада је законским изменама враћена могућност да потписе за кандидовање изборних листа оверавају општинске управе, а не само нотари. На тим изборима су фантомске листе служиле и да створе илузију плурализма и легитимитета, што би можда и сада био случај да је опозиција донела заједничку одлуку о бојкоту. То би била њихова трећа функција“, закључује Ивковић.
Foto: Amir Hamzagić/Nova.rs; Antonio Ahel/ATAImages;Vesna Lalić/Nova.rs
Дуња Ранковић, Данило Савић НОва
