Гостујући на телевизији Н1 лидер странке Србија Центар Здравко Понош рекао је да „излазак на предстојеће изборе у Београду представља учествовање у фарси. Давање легитимитета таквим изборима иде на руку Вучићевој клики и странцима који желе да стабилизују расклиманог Вучића“.
Након свих доказа изборне крађе, након откривања Арене и Мале Крсне режим наставља са нерегуларностима а то се види и са пријављивањем фантомских листа којима је власт већ скупила потписе.
Београд је много више од локалне самоуправе и много више од локалних тема. Он има буџет већи од система одбране ове земље и представља „државу у држави“ и зато су избори у Београду посебно важни. Само ту се избори понављају, на жалост у још горим условима – наглашава Понош.
Коалиција СПН се након избора трудила да постигне два циља а то су: под један понављање избора у Београду и под два бољи изборни услови. За први смо се заједничким ангажовањем изборили а од другог су неки одустали називајући то „бирањем борбе“ – каже Понош и додаје да је поредјење изласка на јунске зборе са славним биткама из наше историје крајње непримерено.
Он додаје да је опозиција која излази на јунске београдске изборе пропустила прилику да суштински утиче на изборне услове, после чега би се одржали избори. „Требало је постигнемо договор са влашћу о томе, затим да донесемо законе, па да их спроведемо, па онда да идемо на изборе. Ови који су одлучили сада да учествују добили су обећање да ће се нешто можда променити и кренули на изборе, а после ће да се баве условима. Већ сада је очигледно да нема ништа од поправљања медијских услова, руководство РТС одлаже састанак са посланицима“- појашњава Понош.
Одлука о томе да се не учествује у фарси од избора је у јавном интересу јер ништа неће променити чињеница да неко има неколико одборничких мандата на Врачару након покрадених избора, рекао је Понош.
Понош је говорио и о запаљивим изјавама Милорада Додика и министра спољних послова БиХ Конаковића које коинцидирају са расправом о резолуцији о Сребреници у УН. „Неко споља упорно чепрка по ратним ранама и не дозвољава да зарасту, а овакве изјаве томе доприносе изнутра. Као да некоме треба довољно добар политички разлог да земљу у којој је све мање народа претвори у страни војни логор за случај катаклизмичних сценарија.“
