Пре тачно годину дана, потпредседник Главног одбора Српске напредне странке, Александар Шапић посетио је Општински одбор СНС Гроцка.
Домаћини састанка су били повереник ОО СНС Гроцка, Андрија Чупковић и председник ОО СНС Гроцка, Драган Пантелић.
На тадашњем састанку онима који су и данас представници власти у Гроцкој обећано је исто оно што се и данас обећава. Обећан је завршетак вртића у Умчарима, Спортска хала у Гроцкој, амбуланта у Винчи.
Напредњачки лековити заборав прошлости
Ако узбуркамо прошлост и не заборавимо зарђале кашике као унутрашњу бит прерушених радикала, треба подсетити оне који желе да окрену страницу да је нису прочитали. Пребези су се, пише Андрић, напили воде заборава која их ослобађа неподношљивих сећања. Заборав ствара изоловани појас између онога што је било и онога што је сад без кога ренегат не би могао живети.
Модерније речено, на делу је овладано сећање. Али данас то није донекле разумљива мимикрија која спасава животе под туђином, него је прагматична конверзија која чува власт. Још мање је реч само о томе како стврднути у новом лику, а да те као појединца прошлост не прогања и савест не гризе. Проблем је сложенији зато што данас пребезима опраштају и њихове бивше присталице. Ранији напредњачки евромрсци, а данашњи еврофили, упркос заокрету, имају у очима националиста још увек непољуљани морални капитал патриота.
Исто као „ономад“ демократа Шапић када је те 2011. посетио Гроцку.
Зато и не треба зачудити данашња „конференција за медије“ градоначелника Шапића, на којој се потрудио да новинаре назове хоштаплерима. У маниру свог гуруа напредњака Симоновића, који чами данас међу забелским зидовима, који је своју славу започео готово идентичним таргетирањем, а затим на све ставио тачку паљењем куће колеге Јовановћа, започео је своју кампању данас градоначелник, напредњак Шапић. Онај други, демократа, као да није постојао, а да јесте данас би се сигурно постидео.
Жељко Маторчевић
