Упропашћавање Електропривреде Србије (ЕПС) под влашћу СНС‑а је кулминирало директоровањем Милорада Грчића, када је ЕПС пао на колена. Томе је сведочила цела Србија и то чак нису крили ни таблоиди ни медији блиски власти. Након тога је на чело ЕПС‑а доведен Мирослав Томашевић који је успео технички да стабилизује систем.
Али Томашевић је убрзо смењен, јер није хтео да се повинује нерезонским захтевима СНС власти и ресорне министарке Дубравке Ђедовић Хандановић. На чело ЕПС‑а је доведен послушни Душан Живковић да потписује све што од њега криминална СНС власт захтева без обзира што то иде на штету ЕПС‑а, државе и грађана Србије.
Стање у ЕПС‑у је сада такво да се електрична практично енергија увози и лети и зими. Чим се потрошња електричне енергије на дневном нивоу приближи 90 ГWх, а врхови потрошње снази од 5000 МW, ЕПС је принуђен да увози велике количине електричне енергије. На пример, ЕПС је 23.12.2024. године увезао 16 ГWх што је приближно 10% укупне потрошње. Цена оваквог увоза на дневном нивоу износи неколико милиона евра (тачан износ новца знају само у ЕПС‑у) јер се осим енергије плаћају и прекогранични преносни капацитети. Замислимо само ситуацију да се земље у окружењу „затворе“ услед енергетске кризе која свима у Европи прети. То се обично не објављује јавно и експлицитно него оператори преносних система спусте прекограничне преносне капацитете на минимум тако да је немогуће увести електричну енергију, чак и уколико је негде расположива за куповину. Овај сценарио је реалан. У том сценарију Србија мора у тзв. редукције, односно искључења делова потрошње. Отприлике минимално 10% укупне потрошње би сваки дан требало искључити по унапред одређеним групама за искључење. Ове редукције спроводе оператори преносног и дистрибутивног система – Електромрежа Србије (ЕМС) и Електродистрибуција Србије (ЕДС). Ово би нас дефинитивно вратило у 90‑те године. Али то и не би требало да нас чуди јер је данас власт у Србији иста она која је била и 90‑тих година: комбинација радикала и социјалиста. С тим да постоји разлика јер се ЕПС у то време није безочно пљачкао као данас и кадрови социјалиста, који су у том времену управљали ЕПС‑ом и који су наслеђени из бивше СФРЈ, били су стручни и у времену санкција извлачили максимум из оног што је било на располагању. Данас у ЕПС‑у више нема ни „к“ од тих кадрова. Постављен је послушнички СНС кадар на челу са Душаном Живковићем са једним јединим задатком – да појединцима и интересним СНС групама омогући спровођење њихових интереса на штету ЕПС‑а.
Штетно руковођење ЕПС‑ом је од Србије направило електроенергетски зависну и енергетски небезбедну државу. Нажалост, овакав тренд се наставља што се најбоље може видети ових дана јер се електрична енергија непрекидно увози у великим износима. Не помаже ни нови термоблок у Костолцу инсталисане снаге 350 МW који сада ради на мрежи и кога су Кинези званично предали ЕПС‑у. Све термоелектране у Србији, без Косова и Метохије и укључујући нови термоблок у Костолцу, имају инсталисану снагу 4430 МW. На пример, ангажовање свих термоелектрана 24.12.2024. године у 10:20 је било 2276 МW, што скоро дупло мање од њихове инсталисане снаге. Тог дана Србија је увезла 1500 МW док је цена на мађарској берзи била 120 евра/МWх. У том тренутку је у Термоелектрани Никола Тесла Б (ТЕНТ Б) један блок испао, док је други био ангажован са свега 300 МW, што је више него дупло мање од његове инсталисане снаге од 620 МW и то је технички минимум турбине агрегата. Оваква ситуација јасно потврђује да је директор Живковић свесно обмањивао јавност Србије својом изјавом од 3.11.2024. године, када је Бета пренела његову изјаву под насловом „Производни капацитети спремни за зимску сезону“. До дана данашњег стварност апсолутно демантује ову изјаву директора ЕПСа. Више нико не разматра ефикасност рада производних агрегата која је најнижа могућа. Циљ је само да се блок одржи у погону иако је на минимуму смањена стабилност рада, долази до неравномерне расподеле температуре унутар блока, смањена је брзина протока флуида што доводи до акумулације топлоте у одређеним деловима система, лоша је регулација сагоревања итд. Укратко, овај режим рада не би смео да се дешава. А у ТЕНТ Б је постао редовна појава.
Јавност наравно не зна како се управља термоелектранама у ЕПС‑у. СНС кадрови на челу са Душаном Живковићем буквално сатиру производне агрегате увлачећи Србију у све дубљу електроенергетску зависност. На крају постављамо питање Душану Живковићу како би Србији помогло 1000 МW соларних електрана са батеријама за саморегулацију на дан 24.12.2024. године када сунчеве светлости нема и када је потрошња у Србији око 120 ГWх са врхом од 5500 МW? Бета је 26.12.2024. године пренела изјаву ЕПС под насловом „Нема колапса, спремно смо ушли у зимску сезону“ и реално до сада није забележен колапс, али о каквој спремности се говори у условима када увоз иде у појединим сатима и до реда 40 одсто од укупне потрошње (23.12.2024.године у 24. часу потрошња је износила 4941 МW, ЕПСова куповина из увоза у том тренутку је била 1713 МW, куповина у Србији је била из ветроелектрана 62 МW а из гасних термоелектрана реда 175 МW). Обзиром на енорман увоз електричне енергије од средине 2024. године до данас, а што је све праћено пражњењем буџета Србије и који се до сада извесно мери стотинама милиона евра, било би интересантно чути и мишљење министра финансија у смислу да ли се и он лично слаже са оволиким трошком на увоз електричне енергије, као и да ли је оволики трошак био планиран у државној каси?
