Започнимо 2025. годину са једном врло важном и неправедно запостављеном темом у јавном дискурсу у Србији, положају жене.
Жена као трудница, породиља, жена као мајка или домаћица, жена као запослена, жена која живи на селу, у свему наведеном, жена која је и даље роб неравноправног положаја у друштву.
Лингвистичке трансформације и родно равноправан језик неће финансијски побољшати положај жене.
Док је називају менаџерком, војникињом, инжењерком… мушкарци на истим позицијама неретко зарађују више, уважавају у друштву јачи статус, носе моћније позиције, сутра имају веће пензије, само зато што су мушкарци, није примена родне равноправности, већ скретање теме.
Дакле, не треба да се бавимо лингвистиком, већ финансијама.
Држава што пре треба да изађе у јавност са економским мерама о помоћи незапосленим домаћицама и обавези изједначавања зарада свим женама на истим позицијама које зарађују мање од мушкараца.
То што је она стуб породице и нема никаква примања док обавља вредно и посвећено сваки дан рад у кући је доказ да држава не води рачуна о стубу породице.
Започели смо нову календарску годину, ево теме око које треба да постоји национално јединство.
Стога позивам јавност, али и надлежне институције да не робујмо формама и посветимо се статусу жена у Србији, садржински. Дајмо свакодневно значај у јавности нашим мајкама, нашим чуварима деце и домова широм Србије, немојмо да чекамо 8. март и будемо пуки носиоци клишеа.
Ниједан 8. март, осим цвећа и подсећања на равноправност и усвојена законска решења која се не примењују, није донео ништа женама у Србији.
Народна странка овом питању као виталном за развој државе, привреде и очувања породице и природног прираштаја, али и бољитка државе, јер жене су непроцењиви креативни потенцијал, даје посебну важност.
Ако ико уме да допринесе одрживом развоју једне државе и образовању нације, то је жена.
Сматрамо да иако је Србија усвојила важне законе у овој области, да нису довољно развијени механизми њихове примене.
Мушкарци и даље у просеку и до 15 одсто зарађују више од жена, сваке две недеље једна жена је жртва насиља са смртним случајем и то у породици, жене су више дискриминисане и нису довољно заштићене као породиље и сутра као мајке, али и носиоци старосне пензије.
То је питање које захтева рад 365 дана, а не само закључке са разних невладиних конференција и испразан маркетинг.
Положај жена на селу, акушерско насиље и уопште насиље, као и неравноправан положај запослених жена, али и права породиља, морају постати дневна питања која захтевају озбиљно бављење стратешким решењима.
