Јуче је свечано отворена прва зграда у „Београду на води“ – пројекту који од самог почетка прате велике контроверзе, почевши од посебног закона којим је изградња луксузног пословног и стамбеног комплекса проглашена за „национални интерес“, до тога да су пре две године противправно срушени приватни објекти у Херцеговачкој улици на подручју Београда на води, а случај још увек није добио судски епилог.
За свечано отварање прве зграде фирма „Београд на води“ уредницима медија послала је посебне позивнице са молбом да не најављују догађај нити да говоре о томе у које време се одржава. Инсајдер из непознатих разлога овај позив није добио, а нашим новинарима, који су за догађај сазнали од колега, није дозвољено да уђу на свечано отварање нити да снимају саму зграду. Како нам је речено на улазу, догађају не можемо да присуствујемо јер немамо позивнице, а на питање новинара Инсајдера због чега нисмо добили позивнице када је реч о пројекту од националног значаја – јасан одговор нисмо добили.
Екипи Инсајдера није дозвољено да присуствује догађају ни након што су се службеници на улазу консултовали са својим надређеним, док нам је из обезбеђења речено да је тако наређено „с врха“.
Упркос велу тајанствености Кула А јуче је свечано отворена. Луксузна зграда има 20 спратова и 296 станова, а у њу су се данас уселили и први станари – они који су имали да издвоје од 2.500 до 5.000 евра по квадрату.
Употребна дозвола стигла у последњи тренутак – дан пред отварање
Градња ове зграде започета је 2015. године, а усељавање станара је неколико пута одлагано. Прво је било планирано за крај марта, затим за јун, да би зграда коначно данас била званично отворена.
Свечано отварање је најављено за данас упркос томе што је било „неизвесно“ да ли ће зграда уопште добити употребну дозволу с обзиром да је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре пре само четири дана одбацило захтев компаније Београд на води за издавањем употребне дозволе за две стамбене зграде.
Међутим, како је исто министарство навело у одговору Инсајдеру, „инвеститор је отклонио недостатке“ те су две зграде јуче, дан пре свечаног отварања, ипак добиле дозволу.
Заменик градоначелника Горан Весић истакао је данас да је данашњим усељењем завршена прва фаза изградње Београда на води, међутим, према плану који су 2015. године представили тадашњи премијер и градоначелник Александар Вучић и Синиша Мали, прва фаза требало би да буде завршена до 2019. године, а у оквиру ње би требало да буде „главна кула, два стамбена комплекса, пословни и тржни центар, хотел и биће измештена главна железничка станица“.
За сада је изграђен стамбени комплекс, постављен камен темељац за кулу и конструкцију шопинг центра, а измештена је и главна железничка станица. Такође, инвеститор је за прву фазу требало да уложи 300 милиона евра, што је учињено, али је ипак половина од тога дата у виду кредита.
Вучић: „Београд на води“ припада целој Србији
Свечаности су присуствовали министри Владе Србије, челници града Зоран Радојичић и Горан Весић и представници дипломатског кора.
Након обиласка првог стана, у присуству председника врпцу су пресекли премијерка Ана Брнабић, министар Синиша Мали, градоначелник Београда Зоран Радојичић, председник компанија „Игл Хилс“ Мухамед Алабар, директор компаније „Београд на води“ Никола Недељковић.
Председник Александар Вучић изјавио је поводом отварања првих зграда у пројекту „Београд на води“ да је то остварење једног од великих и безбројних снова.
„Урадили смо оно што смо обећали – од прљавштине и ругла створили смо један од најлепших делова у југоисточној Европи. Београд је коначно сишао на реке. Ускоро поред реке ниче цео нови град, наш ‘Београд на води'“, рекао је Вучић на шеталишту у том новом насељу.
Он је рекао да се усељава прва зграда у „Београду на води“, а да ускоро „ниче највиша кула у овом делу Европе“.
„Прву утакмицу, прво првенство, данас смо на овој реци освојили“, рекао је Вучић.
Он је рекао да „Београд на води“ припада целој Србији и да показује да је држава кренула напред. „Ово што смо данас радили у Београду, сутра ћемо у Нишу, Краљеву, Новом Саду, Крагујевцу, Лесковцу и свуда у Србији“, рекао је Вучић и додао да „данас градимо град који се смеши свакоме од нас“ и показује „најлепше лице Србије“.
С обзиром на животни стандард у Србији објективно се поставља питање за кога се гради „Београд на води“ с обзиром да најјефтинији стан са једном спавачом собом у данас отвореној Кули А кошта „тричавих“ 156.000 евра.
Вучић је на крају додао да је то позив Србима у свету да се врате у своју домовину, а захвалио је и шеику Мухамеду бин Заједу за ког је рекао да је“од почетка веровао у тај пројекат“.
Пројекат од националног значаја ван државних закона
Уговор о градњи пројекта „Београда на води“ закључен на основу међудржавног споразума Републике Србије и Уједињених Арапских Емирата већ годинама изазива озбиљне полемике у друштву, критике стручне јавности, али и уличне протесте.
Сам пројекат Влада Србије на чијем је челу у том тренутку био Александар Вучић, 2015. године је прогласила од националног значаја усвојивши леx специјалис – посебан закон одвојен којим се регулише територија пројекта „Београд на води“ независно од важећег законодавства.
Земљиште на којем ће бити изграђен „Београд на води“ дато је инвеститору у закуп на 99 година, а Србија је уместо новца од накнаде добила 32% удела у предузећу „Београд на води“. Међутим, питање је шта ова одредба у пракси значи с обзиром да инвеститор када на земљишту изгради зграду, према уговору, постаје и власник дела земљишта на ком је зграда изграђена.
Према уговору најмање 50% пројекта мора да се заврши у наредних 20 година, док је рок за завршетак пројекта 30 година.
Према уговору арапска фирма Еагле Хиллс улаже 150 милиона евра и обезбеђује кредит у истом износу. С друге стране, Србија улаже земљиште од 100 хектара, има обавезу рашчишћавања целог подручја и обавезу изградње инфраструктуре.
Међутим, прецизна финансијска процена посла за сада није могућа јер детаљи улагања арапског инвеститора нису познати.
Додатну контроверзу око пројекта Београд на води изазвало је и рушење приватних објеката у Херцеговачкој улици крајем априла 2016. године на простору будућег Београда на води.
Иако су градске власти тврдиле да уклањање објеката у Херцеговачкој није било потребно све до краја 2019, анализа Инсајдера је показала да је, према уговору, рок за рашчишћавање подручја у ком се налази Херцеговачка био 30. јун 2016.
Рушење у Херцеговачкој изазвало је масовне протесте грађана које је организовала Иницијатива Не да(ви)мо Београд, а на којима је присуствовало на десетине хиљада грађана.
Тадашњи премијер Србије Александар Вучић месец и по дана од инцидента изјавио је да иза рушења у Херцеговачкој улици стоје највиши органи градске власти и најавио да ће они због тога сносити одговорност.
Ипак, до данас није смењен нико из врха београдске власти, а тадашњи градоначелник Синиша Мали је пре два месеца постао и министар финансија.
Ко је под фантомкама рушио у ноћи између 24. и 25. априла и по чијем налогу, као и због чега полиција није реаговала на позиве грађана, јавности Србије није познато ни после више од две године, јер је истрага и даље у току, а за сада је „кажњен“ само шеф смене те вечери, полицајац Горан Стаменковић. Он је признао кривицу за несавестан рад у случају „Савамала“ и закључио споразум са Тужилаштвом за условну казну затвора.
Новинари Инсајдера у две емисије Инсајдер без ограничења о пројекту „Београд на води“ истраживали су шта је оно што Београд и Србија добијају од таквог уговора, да ли је реч о међудржавном споразуму или комерцијалном уговору због ког Србија чини бројне уступке једном страном приватнику, као и какав је историјат фирме која гради „Београд на води“. Колико улажу Србија и Београд, а колико арапски инвеститор, као и зашто је због арапских инвестиција Београд претворен у дивљи запад у ком су ноћу под маскама непознате особе рушиле објекте без решења о рушењу.
