Министарство унутрашњих послова је потврдило незваничне наводе медија да су досадашњи командант Жандармерије Горан Драговић и начелник Полицијске управе за град Београд Веселин Милић распоређени на нове дужности у МУП-у.
Горан Драговић, досадашњи командант Жандармерије, убудуће ће бити полицијски официр за везу у Амбасади Републике Србије у Сарајеву, док ће Веселин Милић, досадашњи начелник београдске полиције обављати функцију помоћника директора полиције, са тежишним задацима у борби против организованог криминала и решавања најтежих кривичних дела, саопштио је МУП
Како се наводи у саопштењу, вршилац дужности начелника Полицијске управе за град Београд биће Милан Станић, досадашњи помоћник начелника београдске полиције.
Промене у врху српске полиције уследиле су након што је министар унутрашњих послова Небојша Стефановић пре само три дана изјавио да је смањена стопа криминалитета и то за 19 одсто у односу на претходни месец, као и да није почињено ниједно убиство које је последица деловања криминалних група. Међутим, само неколико сати касније убијен је познати београдски адвокат Драгослав Огњановић. Дан касније председник Србије Александар Вучић је изјавио да је безбедносна ситуација у Србији стабилна и „много боља него 2001. или 2010. године“, али је и изразио забринутост због, како је рекао, рата два криминална клана око тржишта наркотика.
Зато се и поставља питање зашто је одлучено да буду промењени људи на челни позицијама у полицији уколико је полиција радила све у складу са законом и притом смањивала криминалитет.
Драговић командовао ПТЈ и Жандармеријом, а сада иде у БиХ
Горан Драговић, који је од 2015. командовао Жандармеријом, најбројнијом јединицом МУП-а, према наводима медија биће упућен у Босну и Херцеговину. Драговић је био пре командовања Жандармеријом био на челу Противтерористичке јединице од 2005.
Драговић је командовао ПТЈ и у ноћи паљења амбасада САД и напада на још неколико дипломатских представништава у Београду. Тек по изласку те јединице на улице хулигани су почели да беже, а насиље да јењава. О безбедности тог дана је требало да брине Жандармерија која се налазила у околним улицама, али реакције није било. Тог дана први пут после гашења ЈСО на улице Београда извезени су хамери, посебни џипови специјалне јединице МУП-а Србије.
Веселин Милић више од две године недоступан
Међу смењенима у МУП-у је и Веселин Милић, начелник београдске полиције. Према незваничним информацијама њему је већ пронађено место у кабинету директора полиције. Милић је често давао изјаве медијима, али од ноћног рушења у Херцеговачкој у априлу 2016. до њега је било готово немогуће доћи. У марту ове године дао је интервју за сајт Б92, али ни једном речју није поменуо ноћно рушење у Херцеговачкој и одговорност за непоступање полиције у главном граду. Милића није успео у току контроле поступања полиције да испита ни заштитник грађана. Није познато ни да ли је тужилаштво надлежно за овај случај питало Милића о његовој одговорности за то што полиција те ноћи није радила свој посао, а није било прилике ни да му новинари поставе питање ко је те ноћи командовао полицијом.
Према Закону о полицији на чело београдске полиције као и Жандармерије могу бити распоређени вршиоци дужности до именовања нових руководилаца. За избор већине руководилаца организационих јединица у полицији неопходан је интерни конкурс.
Начелник Београдске полиције новинарима је био недоступан иако смо покушавали да га контактирамо сваки пут након што би се на улицама главног града догодило неко убиство.
Смењен и начелник Комуналне полиције Београда
Према названичним информацијама смењен је и Никола Ристић, начелник Комуналне полиције Београда који је на то место именован 14. маја 2014. Ристић је на чело Комуналне полиције дошао управо из МУП-а где је био заменик командира полицијске испоставе у Полицијској станици Савски венац.
Николу Ристића на челу Комуналне полиције главног града пратиле су бројне афере. Његово разрешење је још 2016. године јавном препоруком тражио заштитник грађана и то због незаконитог поступања припадника Комуналне полиције, па и самог Ристића према новинарима КРИК-а и Истиномера. Разрешење је препоручено и због, како је навео заштитник грађана, опструирања контроле коју је заштитник вршио у вези са ова два случаја. „У поступцима контроле рада Комуналне полиције поводом оба догађаја начелник Ристић је у изјашњењима заштитнику грађана нетачно износио податке који су се односили на поступање Комуналне полиције у спорним случајевима“, навео је Заштитник грађана у јавној препоруци за разрешење од 3. фебруара 2016.
Међутим, тадашњи градоначелник Синиша Мали већ три недеље касније рекао је да не „размишља о смени начелника Комуналне полиције“, без обзира на препоруку заштитника.
Инсајдер је протеклих година објавио више истраживања која се тичу рада Комуналне полиције и честих инцидената у којима су учествовали комунални полицајци. Између осталог ,одговоре на питања у вези са исходима дисциплинских поступака против припадника Комуналне полиције чекали смо више од шест месеци. Сам начелник Комуналне полиције никада није пристао на интервју.
