Ако би се са динара прешло на евро, као што ових дана предлаже Мирољуб Лабус, грађани би требало да очекују раст цена и пад примања, а држава лошије односе са ЕУ и топљење девизних резерви.
У Србији се све веће куповине обављају у еврима – изнајмљивање или куповина станова и кућа, плаћање приватних школа… Због курсних разлика, грађани су често на губитку па им се евро чини као спасоносна опција. Ипак, стручњаци сматрају да динар треба да буде српска званична валута и да би све друго било више омча него спас.
Причу да би евро требало да постане званична српска валута поново је покренуо бивши потпредседник Владе Србије Мирољуб Лабус. Претходних година Лабус је тврдио да то једино може да спасе нашу економију. Своју тезу поновио је и пре неки дан на Копаоник бизнис форуму, само у блажој верзији.
– То није обавеза, али ће у супротном НБС значајно смањити стопу раста привреде – истакао је овај бивши политичар.
На питање треба ли Србији евро, саговорници „Блица“ тврде да је то била тема првих година кризе и да јој сада нема места.
Члан Савета Народне банке Србије Иван Николић каже за „Блиц“ да покретање приче о томе може да има само политички мотив. Говорећи зашто евро није добро решење, Николић каже да би он довео до топљења девизних резерви. Цене би сигурно морале да буду веће јер би морале да се изједначе са онима у еврозони. То би, рецимо, значило да би цена струје морала да буде значајно већа.
– Евро као званична валута је била тема када смо имали двоцифрену инфлацију. У међувремену смо се изборили са инфлацијом, а створили смо и режим курса који доноси бенефите. Њиме смо оборили увоз и подстакли извоз. Погледајте само критике које стижу на рачун централне банке Хрватске, а која се жестоко борила за јаку куну – каже Николић алудирајући на повољан режим курса.
Могући проблеми Србије, ако би прешла на евро, најбоље се виде на примеру Грчке и Шпаније. Тамо је задуживање изгледало јефтино, постало је популарно, а то је на крају довело до презадужености.
Владимир Глигоров, сарадник Бечког института за међународне економске науке, каже да би Србија код увођења евра могла да има проблема.
– Као што свако може да одлучи да штеди у еврима, тако може и држава да одлучи да тражи да јој се порези плаћају у еврима. Проблем постоји када је земља кандидат за чланство у ЕУ, као што је то Србија, јер Европска централна банка не одобрава једнострану евроизацију. Тако да иако одобрење за прелазак на евро није формално потребно, било би боље ако до тога дође споразумно – појаснио је Глигоров за „Блиц“.
Сузана Лакић Блиц
