Италијани преузимају комуналне службе у Гроцкој. Лазаревац: Обећавали су куле и градове, али су нас све лагали. Сопот: Наш проблем је што немамо довољне количине смећа.
ГРОЦКА је прва од свих београдских приградских општина одлучила да своје нагомилане комуналне проблеме реши кроз јавно-приватно партнерство, па ће кроз неколико месеци о ђубрету на улицама и грејању бринути Италијани, односно фирма „Магип“ која се налази у власништву људи са Апенина.
Италијани ће у Гроцкој инвестирати 10.095.000 евра, уз обавезу да запосле 155 радника. За грађане цена смећа биће нижа од седам до 10, а грејање од пет до десет одсто, у зависности од категорија корисника услуга. Фирма „Магип“ се обавезала да у првој години, за 3.750.000 евра набави комплетан возни парк, као и 20.000 канти за домаћинства и 500 нових контејнера.
Колико је овакво партнерство реално у осталим приградским општинама, „Новости“ су питале челнике Лазаревца, Сопота, Сурчина и Обреновца.
– Претходне три године код мене су из Италије, Мађарске и Чешке долазиле делегације са сличним предлозима – прича Драган Алимпијевић, председник општине Лазаревац. – Иако је локална власт била вољна да им изађе у сусрет око потребних дозвола, сви су одреда лагали. Обећају куле и градове, испричају бајке, а онда се више не јаве.
Алимпијевић каже да он ни случајно не жели да затвори врата за потенцијалне инвеститоре. Међутим, нада се да ће на врата општине закуцати озбиљна фирма, која жели да испоштује дату реч, а све у обострану корист.
За разлику од Лазаревца, Сопот има необичан проблем за реализацију оваквог посла. Општина под Космајем – нема ђубрета!
– Ми смо површински велика општина, са малим бројем житеља. Свега 21.000 грађана и 8.000 викенд-кућа – прича Жика Милосављевић, председник Сопота. – Дневна количина произведеног смећа није исплатива. Наши житељи могу да дневно одложе тек 70 одсто ђубрета, које је потребно за економску експлоатацију.
Милосављевић каже, да они имају смештајне капацитете и објекте за регионалну депонију. Када би у пројекат удружено ушли Сопот, Младеновац и Барајево, пронашла би се економска рачуница, а све у корист грађана ове три општине.
ОБРЕНОВАЦ: У ПЛУСУ СМО
ТРЕНУТНО смо у преговорима са неколико компанија око управљања обреновачком депонијом, а у смеру коришћења добијеног гаса. Наше комунално предузеће послује са добитком, нема вишка запослених, па нигде не журимо, чекамо најбољу понуду, прича Мирослав Чучковић, председник општине Обреновац.
Према његовим речима, ова општина има постројење за секундарну сепарацију отпада на депонији „Грабача“. Тамо се рециклира велика количина отпада, од кога се добија новац.
СУРЧИН: БИЛИ СУ НАМ ШВАЈЦАРЦИ
СУРЧИН је једина приградска општина која нема своје комунално предузеће, јер им смеће односи „Градска чистоћа“. – Пре две године имали смо разговоре са швајцарском фирмом око сличног пројекта, који је реализовала Гроцка. Проблем је што Сурчин има мали број становника. Појавила се могућност да тај посао урадимо у сарадњи са Пећинцима. Међутим, то се није реализовало – прича Стеван Шуша, председник Скупштине општине Сурчин.
