Домови здравља препуни деце са респираторним инфекцијама, школе тврде – нема изостанака. Због гужви ђаци јуче на преглед чекали и по два сата. Било је случајева да болесну децу враћају ако дођу после 11 сати
ПУНЕ чекаонице деце са температуром, кашљем, гушобољом, стомачним проблемима, слика је која последњих дана влада у свим београдским домовима здравља. Педијатри дневно прегледају више од 60 деце, односно дупло у односу на своју „норму“. Болесни су малишани углавном школског узраста. Млађи имају стомачне проблеме, али у мањем броју. Занимљиво је да директори школа поричу неуобичајено много изостанака, док гужве у чекаоницама говоре да је ситуација потпуно другачија.
На преглед се чека и по два сата, а било је случајева и да су родитеље са болесном децом враћали ако дођу после 11 сати.
Осим сведочења родитеља о неуобичајеном броју изостанака у школама, екипа „Новости“ се јуче суочила са огромним гужвама у домовима здравља. На Карабурми и у ДЗ Стари град чекаонице су биле мале да приме сву децу школског узраста коју су родитељи довели код педијатра. Нешто боља ситуација била је на Бановом брду, где такву гужву нисмо затекли.
– Већ две недеље долази нам велики број ђака због респираторних вирусних и бактеријских инфекција, а има и малишана са норо вирусом – каже др Оливера Тодоровић, начелнице педијатрије Дома здравља „Др Милутин Ивковић“. – Колеге дневно прегледају око 60 деце, а има дана када их у смени буде и по стотину. Ниједно дете нисмо вратили. Очекујемо да ће се ситуација стабилизовати око Нове године када иду на распуст, јер док су у колективу, инфекције се брзо шире.
Слична ситуација је и у Земуну. Како истиче др Бисерка Шутаковић, начелница службе за здравствену заштиту школске деце и саветовалишта за младе ДЗ Земун, од понедељка до петка прошле недеље је прегледано чак 1.656 деце.
– Само 12. децембра примили смо 479 деце – наводи др Шутаковић. – Реч је о деци школског узраста, која су прегледана у матичном дому здравља. Пошто имамо амбуланте по селима, број болесних малишана сигурно је далеко већи. Педијатри дневно прегледају по више од 60 деце, иако је норма 30 малишана. Тегобе на које се жале су температура, главобоља, малаксалост, повраћање. Добро је што иду новогодишњи празници, јер ће бити прекинут ланац преношења.
Гужву у домовима здравља сигурно не оправдава случај читатељке М. С. која је свог болесног школарца довела лекару у ДЗ „Нови Београд“ у суботу, око 15.30. Медицинска сестра је одбила да прими књижицу, „јер докторка не може све да прегледа“, узгред се распитујући за симптоме. Према речима наше саговорнице, сестра је закључила да је реч о вирусу и саветовала да се детету скида температура и дају чајеви, а ако не буде боље, да иде у Институт за мајку и дете.
– У приватној лабораторији му је извађена крв и испоставило се да има бактеријску инфекцију – прича М. С. – Позвала сам приватног лекара који је прегледао дете и преписао лек. Ја сам могла да одвојим око 4.000 динара за те прегледе, али се питам шта да раде родитељи који не могу да издвоје ту суму новца, а викендом лекар не може да их прими. Како они да помогну свом детету? Да ли, када је повећан број деце са вирозама, викендом треба да ради један или више лекара? – коментарише М. С.
У школском диспанзеру на Карабурми затекли смо Стефана М. који каже да је мало већа гужва, разумљиво, пошто је сезона грипа. У овој установи нашу читатељку, мајку детета које похађа пети разред, одбили су са објашњењем да нема места.
Јуче у ДЗ Стари град
– Ово је потпуни распад система, три дана моје дете не може да добије оправдање у ДЗ Стари град – огорчена је Марта, коју су са дететом послали са школског у дечји диспанзер. – На школском раде само две докторке. Нема ко да прочита резултате, шаљу нас горе-доле, а на ред смо стигли тек после три сата.
Једна од ретких школа која признаје да има више изостанака него што је уобичајено је ОШ „Никола Тесла“ у Винчи. Према речима директора Драгољуба Гачића, по одељењу изостаје пет до 10 ученика, док је уобичајно да не дође једно или двоје деце.
– Одсуствују, углавном, недељу-две – каже Гачић. – Наставници углавном раде, чак иако су болесни. Тако професори долазе и са температуром, јер би им одлазак на боловање значио и смањење плате.
У ОШ „Иван Горан Ковачић“ се, такође, бележи већи број изостанака, али због богиња. Како истиче директор Миомир Драгаш, богиње су се појавиле пре две недеље.
ЗВАНИЧНО: АКТИВНОСТ ГРИПА НИСКА
У Градском заводу за јавно здравље кажу да је број оболелих са клиничком сликом сличном грипу прошле недеље био пет до шест пута већи, али да је ниво активности грипа и даље низак.
Стручњаци очекују да ће број оболелих у наредном периоду бити у порасту, истичући да се очекује достизање средњег нивоа интензитета. Међу оболелима је највећи број деце школског узраста. Нови талас оболевања очекује се после повратка деце са зимског распуста, који је у фебруару.
ЕПИДЕМИЈА Како наводе у ГЗЗЈ, епидемија се не проглашава, већ се пријављује надлежној институцији – Институту за јавно здравље „Батут“. Међутим, сваки округ одлучује о предузимању одговарајућих мера. Директори школа кажу да не постоје законска правила у погледу прекида наставе, у случају великог броја оболелих, већ се о евентуалном прекиду наставе због болести одлучује у договору са школском управом и надлежном здравственом установом.
Б. Борисављевић – С. Сретеновић Новости
