Некада је свако насеље у престоници имало своју радњу, а данас робу набављају у „здравој храни“
КИКИРИКИ, семенке, занимација, спорт за зубе… Без овог маркетиншког поклича некада није могла да прође ниједна фудбалска утакмица, од бетон лиге па до дуела на некадашњој „Маракани“ и Стадиону ЈНА. А ни премијера испред неког престоничког биоскопа док су се стотине Београђана гурали у реду за картама…
Престонички семенкари памте много боље дане, када су дневно продавали килограме „сланиша“, и када нису морали да беже од комуналних полицајаца. Били су, како сами кажу, култне личности Београда.
Тада су широм града постојале и чувене семенкаре, које су махом држали Горанци, а данас продавци робу купују од пиљара на Кванташу или у продавницама „здраве хране“, па како им се посрећи.
– Углавном долазим на веће спортске догађаје, и то на фудбалске стадионе. Није важно да ли играју Звезда или Партизан, битно је колико ће публике бити – прича нам Амел, који је делимично наставио посао свога оца. – Дешава се да ми се уложени новац у робу врати вишеструко, а некада немам ни толико да покријем трошкове горива за аутомобил.
Вече одлуке за Партизан пред дуел са БАТЕ Борисовим обећавало је добар пазар. Навијача, чинило се никада више, па су се фишеци пуни семенки и кикирикија правили један за другим. Цена од 100 до 200 динара, у зависности од величине папирне „купе“, била је и више него прихватљива, па су код неких посетилаца две руке биле мало да се све понесе.
– Ово је један од добрих дана, али морам да будем на опрезу због комуналне полиције – наставља Амел док му пролазник „на кварно“ из чиније узима шаку кикирикија. – Ово радим повремено, јер ми треба додатни новац, али иначе имам посао у приватној фирми.
Још тројицу семенкара затичемо како привлаче муштерије својим гласним жицама, нудећи проверене „реквизите за зубе“. На импровизованим штандовима, сачињеним од столичице на расклапање, са плетеном корпом пуном грицкалица, вешто савијају бели папир и пуне без грешке, али цупкајући све време. Органи јавног реда наилазе, сви се пакују и одлазе, провлачећи се неприметно кроз гужву…
МУЊА СА НБГД
МНОГО је легендарних семенкара са београдског асфалта. Ипак, ако питате Новобеограђане, само је један Муња. Ништа чудно када је 50 година био незаобилазан испред „Хале спортова“, стадиона Радничког и Бежаније, биоскопа „Југославије“ и „Фонтане“..
КАНДИ ПРОДАЈЕ ВЕЋ 55 ГОДИНА „КАНДИ Шећерлема“ каже да је на улици са својом робом већ 55 година. Осим уобичајене понуде, он има и нешто што нико други нема – ушећерено воће! Ја сам из Сремске Митровице. Пре је било много више посла, зато ме познаје цео град и сви фудбалери. Семенкари су данас беда, немамо ни плату ни пензију, а ово нам је парче хлеба – каже нам Канди.
