17. новембар 2015 године. Место Пударци крај Гроцке. Други дан Св. Ђурћица..
У минут до осам нестаје струје у делу насеља у којем 70 одсто мештана слави… Око 10 часова зовем локалну ЕДБ у Гроцкој и распитујем се када ће доћи струја у крају. Љубазан глас ми каже да су радови у току и да ће струја доћи тек у 16 часова. На моју констатацију да то нема смисла јер су оставили мештане у најгорем могућем тренутку без струје, речено ми је да разумеју ситуација али да мора тако…
Пола сата касније, седам у ауто и одлазима до локалне продавнице по намирнице.. У продавници људи бесни и све по списку ЕДБ-у…. „Поквариће нам се месо“; „Торта ће се растопити“ ; „Баш данас нашли да раде“.. Овакве и сличне реченице су биле главна тема мештана у тој продавници… У том тренутку, проради и код мене трачак сумње око тих радова.. Нешто се мислим, па да ли је могуће да баш за једну од највећих слава струја мора да се искључује.. Па зар то није могло да се одложи за неки други дан…
У том неком мом размишљању, негде у даљини, зачух једно мишљење које ми привуче пажњу.. „Ма ко где ради, када нема нигде никог, они то нас намерно зезају“… И ту ми негде потече брже крв венама… Стварно ни ја нигде не видех никог да ради… И тако ја право из продавнице у ауто и кретох да обилазим цео крај, како бих прнашао те који управо изводе радове. Два до три километара сам обилазио тај део насеља. Стигао сам и до Умчара, где сам установио да они имају струју. Успут сам срео фирму која ради на одношењу старих бетонских бандера, као и фирму која изводи радове на постављање бетонских бандера али за Tелеком. Радници обе фирме су ме уверавали да они немају ништа са искључењем струје, односно да због њих није искључена..
Након тих пола сата обиласка, долазим кући и зовем ЕДБ у Гроцкој поново. Овога пута тражим образложење ко изводи радове и где, јер на терену нисам никог пронашао… Глас из такозваног „кол центра“ ми саопштава да ће ми убрзо јавити податке. Узимају ми и број телефона на који ће ме наводно обавестити…. И заиста после неких мање од пола сата зове ме приватан број који ми саопштава да су они искључичи струју по налогу фирме која изводи радове ( у том разговору ми саопштава име фирме, број ћелије које су искључили и слично).. Оно што ми је јако интересантно било у том разговору јесте податак да та, наводно , та фирма плаћа ЕДБ-у да они искључе струју у том термину… Е, они плаћају да искључе струју а ми плаћамо да је имамо.. ЧУДНО!
Елем, на интернету проналазим контакт те фирме која изводи радове, а према информацијама оног што ме звао из ЕДБ-а у Гроцкој. Љубазан женски глас ми се јавља на телфон. Саопштавам проблем око искључења и отворено питам да ли су њихови монтери данас на терену и где. Тај исти глас ми саопштава да она зна да се ради реконструкција мреже широм Гроцке, па и у Пударцима, али да не може да ми да тачне податке где. Притом ми је и демантовала да њихова фирма плаћа ЕДБ-у за искључење струје!. У сваком случају, узимами број телефона и саопштава ми да ће ме неко назвати..
Након десетак минута зове ме директор те фирме. Није одмах знао у чему је проблем, па ме питао да му поновим оно што сам испричао. А затим креће благо увећање његовог тоналитета преко телфонског апарата. Разговор креће у смеру: „А ко сте ви то да питате“; Што бих ја вама мора да се правдам“ и слично… Ту ми негде прекипи и кажем да сам новинар и да ме баш занима где се то изводе радови, с обзиром да сам ја лично обишао цео крај а да нигде нисам видео радника и да су мештани незадовољни тим искључењем. Након саопштења да сам новинар, глас му прелази у нормалнији тоналитет..
Мада, то ме у старту изнервирало.. Зар не може обичан човек уопште да пита нешто? Зар ја морам да будем неко и нешто да би се мени дали подаци? Заиста сам згрожен том чињеницом.. И некако је протекао тај разговор. А у њему је било свега. Поставио сам господину „директору“ ( намерно господин директор, јер је он мене ословљавао са господин новинар а не по презимену и имену) форму питања у којем је изражена сумња да се радови само пишу на папиру а да их нико не изводи. Е која је онда ту расправа почела. Почео ми је нешто објашњавати да се ја у електро радове не разумем, да је битније да се ти радови изводе а не нечија слава… Саопштавам му да сам, силом прилика, завршио и електротехничку школу и да се разумем помало и у такве радове.. Тон му се опет спушта на пристојност..
Да скратим причу, у свој тој расправи, остављању података и слично, добијам информацију од те фирме да су радници на радовима иза „Агрофруита“ систему далековода.. Опет сам сео у ауто и кренуо ка тој локацији. И Заиста сам нашао раднике..Они су ми рекли да су они ту до 16 часова и да је питање и да ли ће у том времену завршити…. Зашто мој комшилук није имао струје, када су се радови изводили у неком другом крају, то ћу у некој другој причи. Причи на дан када су нам уклонили трафо станицу и од када стално имамо проблема…
И кренем ја назад. Кад код комшије, окупило се њих пар комшија. Питају ме за струју.. Наравно бесни су због ситуације у којој се налазе. Објашњавам им шта се издешавало у претходних два сата и моје борбе да сазнам разлог нестанка струје.. И онда је уследио, морам признати, благи шок за мене. Веровали или не, комшије су се заложиле да направим о протест и блокирамо пут. Искрено, у првом тренутку сам био скептичан. Знам многе који су тако хтели да протестују, а на крају испадну „позадинци“ и нигде их нема. Међутим, овог пута је ситуација ескалирала и одједном два пуна аута се створише. Поред њих, жељу да протестују изразили су и други али смо некако решили да само ми одемо, па ако затреба још људи да их позовемо…
И кренули смо… Долазимо до радника који изводе радове и тражимо шефа.. Најљубазније га молимо да радове што пре обуставе и да исте оставе за други дан… Почиње полако и ситуација да се заоштрава… Наводни шеф нам саопштава да они не могу ту ништа и да ми морамо да видимо са локалним ЕДБ-ом у вези престанка радове, јер су их они ангажовали данас да раде а ако престану са радовима они ће морати да сносе цео трошак… У тој расправи позвао сам управника погона ЕДБ-а у Гроцкој. Љубазно је саслушао проблем и саопштио ми да ће ме назвати за двадесетак минута како би знао тачно о чему се ради и ако може да се убрзају радови како би добили што пре струју..
Да не поверујете, моје комшије су биле одлучне да остану тих двадесет минута на лицу места, како би добили жељени одговор. Били су спремни да и радикализујемо протест… Након више од двадесет минута, како нас управник ЕДБ-а у Гроцкој није назвао, поново смо га позвали. Саопштава нам да је издао налог да монтери заврше са започетим радовима, али да то не може одмах већ очекује да ће до 14 часова стићи струја…
Након тог разговора, тражили смо потврду од радника који су изводили радове да ли им је заиста стигао такав налог.. Након провере код њиховог шефа, саопштили су нам да, за сада, такав налог није стигао. Одлучили смо да кренемо својим кућама, с обзиром да је већ прошло пола један и да ће ускоро почети и први гости да пристижу, и да ако не буде у обећаном року пуштена струја се договоримо за даље потезе.
И наравно струја није стигла у 14 часова. Али, веровали или не, није ни у 16! Струја нам је дошла око пола три.
Оно што је најбитније и најпозитивније у целој овој причи јесте чињеница да дух заједнице у Пударцима још живи! Ово је баналан пример како се слогом мештана једног малог села може постићи да се због заједничког циља могу превизићи све комшијске несугласуце и тако сложни успети у својој борби за бар мало достојанствености која нам је свима потребна…
Да се не лажемо, можда је струја случајно дошла у пола три, можда, али смо је ипак исказивањем свог незадовољства добили сат и по раније.
Жељко Маторчевић
