Кошаркаши Партизана изашли су на загревање пред меч са Олимпијом у мајицама с ликом убијеног Александра Станковића, само дан касније након што су исто урадили фудбалери црно-белих. На мајицама је, уз лик Станковића, писало „Добро памтим све“. Наизглед, сасвим пристојан опроштај од навијача који више није међу живима. Али…
Александар Станковић је правоснажно осуђен на пет година и десет месеци затвора због трговине дрогом и поседовања оружја. Никада, међутим, није отишао на издржавање казне која му је одлагана због болести, коју је навео у осам својих захтева за одлагање затворског притвора.
О томе нећемо на спортским странама, јер судски процеси су питање за државу, овде ћемо о нечем другом. О ономе што се десило у некадашњем „Пиониру“, у коме се, по први пут од промене имена хале у част славног „професора кошарке“, Александра Николића, десио инцидент. И то прилично страшан. Уочи поменуте утакмице, минутом тишине одата је почаст убијеном Станковићу, али… Трибина прекопута оне на којој су, традиционално, најватреније присталице Партизана, решила је да не ћути. Звиждуци су се чули, не кратко и не тихо. А онда, незадовољни таквим понашањем оних који им нису истомишљеници, неколико десетина „гробара“ прешло је на „непослушну трибину“. Насрнувши на обичне гледаоце, међу којима су, у породичном окружењу, многи довели и малишане како би и они уживали у црно-белој кошарци и црно-белом духу оданости клубу, хулигани су тек после интервенције жандармерије заустављени.
Неки од нападнутих, или угрожених, напустили су одмах халу. Неки су то учинили касније јер су се поједини проблематични момци, и поред присуства полиције, измешали са осталим гледаоцима па је, на моменте, виђено и шиканирање због поменутих звиждука. Није тога било много, нити дуго, али довољно да се кошаркашка радост претвори у животну мучнину. И да се окрену леђа паркету, како би се из „профине хале“ изашло.
И, тај најболнији тренутак, да она верна публика, она са трибине која је одбранила част искрених Партизановаца не желећи да одаје почаст особи која је осуђена због трговине дрогом и поседовања оружја, одлази из хале – није био довољан да се неко из клуба огласи.
Правити се блесав можете из више разлога. Неко из користи, неко из страха.
Али, свеједно, питања остају:
Ко је наложио играчима, и фудбалерима и кошаркашима, да носе мајице са ликом убијеног навијача?
Ко је од службених лица клуба унео мајице у службене просторије хале/стадиона? То не могу навијачи, јер је њима тамо приступ забрањен
Ко је наложио да се одржи минут тишине, који и није предвиђен Пропозицијама такмичења АБА лиге?
Зашто играчи и публика морају да одају пошту навијачу, а није то урађено када су преминули капитен легендарне Партизанове генерације из ’66 Владица Ковачевић, или глумачка и навијачка легенда црно-белих Бора Тодоровић?
Зашто је од свих људи из ФК Партизан и КК Партизан, једини јавно дигао глас редитељ Срђан Драгојевић, чија је порука „Молим управу Партизана да се појави у мајицама „Сви смо ми Сале Мутави, дилер дроге и хулиган““ изазвала бурне реакције?
Много „Ко је…?“ и много „Зашто…?“. И превише.
Ко је Александар Станковић „Мутави“?
Александар Станковић, познатији као Сале Мутави, последњих година постао је један од најмоћнијих навијача у Србији.
На Партизанов Југ, пре пет година, прешао је са Звездиног Севера, а постао је вођа навијачке групе „Јаничари“, у којој је било доста прелетача. Искористио је хапшења многих виђенијих „гробара“ због убиства Бриса Татона, али и сукоб „Алкатраза“ и „Забрањених“ на трибини и ван ње – и преузео вођство међу навијачима у Хумској. Његова моћ видела се и у томе што је био у обезбеђењу челника док је клубом руководио Зоран Поповић, иако су они тврдили да не знају ко је Станковић. Да је моћ Салета Мутавог расла, сведочи и то што је наводно управо он организовао групу која је у децембру прошле године упала у просторије функционера клуба и од њих затражила оставке. Након састанка челника клуба, донета је одлука о колективној оставци УО ФК Партизан, али је Милош Вазура остао на месту генералног директора.
Једино Сале Мутави, од тројице навијача црно-белих, није оптужен за напад на обезбеђење директора клуба Вазуре. За напад су оптужени Вељко Беливук и Дарко Ристић, али не и Станковић, јер камере нису забележиле да је он ударио некога. Тако је Станковић на том суђењу био само сведок посматрач, који је за цео инцидент окривио Вазурино обезбеђење. Крајем прошлог месеца Први основни суд у Београду прихватио је споразум Првог основног тужилаштва са Беливуком и Ристићем.
Б. О. Блиц
