Учитељица београдске Основне школе „Филип Кљајић Фића“ покренула је акцију помоћи ученици Оливери Марковић (10) чији је отац Небојша (62) преминуо од глади и смрзавања у ноћи између петка и суботе.
Јелена Шобот, учитељица у овој школи, крајње забринута за живот и здравље девојчице која је једно од шесторо Небојшине деце, покренула је иницијативу да се помогне породици за коју тврди да живи у условима недостојним човека.
– Претпоставља се да је човек умро или од глади, смрзавања или да се чак угушио. Не могу то са сигурношћу да кажем јер је обдукција у току. Они живе практично у кући од картона. У соби у којој деца спавају сместили су смедеревац на дрва, а он се “грејао” у другој тако што је у недостатку дрва ложио у лименом лавору гуме, папир, одећу, остатке секундарних сировина, а иначе је имао проблем са дисањем – наводи учитељица за „Ало!“.
Кућа Оливера Марковић
Према њеним речима Оливера је добра и мила, дивно дете које у настави даје све од себе, разуме се, колико може јер је ометена у развоју. Често је болешљива, што није ни чудо с обзиром на бараку у којој живи – кућа нема ни воду ни грејање.
– То су страшни услови, посебно на оваквим температурама. Дете је нон стоп болесно, има бронхитис, астму, велике проблеме са дисањем. Сада је стално прехлађена, а како и не би била када све време удише паљевину и спава у хладном. А тек не смем ни да помислим шта би доктори све пронашли када би јој прегледали плућа. Због нехигијенских услова у којима живе константно има вашке, па носи мараму на глави јер је шишају на ћелаво, како би се зараза повукла. Дете пати, то је девојчица… Помало је ометена у развоју, у смислу да је наглува, због тога не може адекватно да усваја читање и писање, очигледно је да околности у којима живи узимају данак и то треба спречити док није сасвим касно – каже учитељица и додаје:
– Последњих месеци породица се храни буквално из контејнера. Нико не заслужује такав живот. Оливерина старија сестра има 13 година и такође је ученица наше школе, ја познајем ту децу и волела бих да им било ко помогне на начин на који може. Ми се у оквиру школских активности организујемо и прикупљамо помоћ за њих, храну и одећу, међутим сада када су остали без једног родитеља бојим се да то више није довољно, с обзиром да је мајка помало наглува и због таквог дефекта тешко проналази било какав посао. У школи се трудимо да добију за џабе оно што је до нас, бесплатне оброке и књиге. Понекад Оливеру задржим додатно, јер овде је бар у топлом.
Свако ко је заинтересован да помогне породици, новац може уплатити на име Оливере Марковић на број рачуна: 265000000487327328.
Потребна дрва, храна, посао за маму…
Александра Марковић (21), Оливерина сестра која се удала и сада живи у Лајковцу, каже за „Ало!“ да је заиста затечена смртним случајем у породици, и да још није свесна шта се ни због чега догодило.
– Сестре су ми испричале да је тата легао да спава и да су га ујутру тек тако пронашли мртвог. За мене је ово велики шок, он је био релативно здрав, доктор који га је прегледао напоменуо је да би узрок смрти могао имати везе с плућима. Ја мислим да је умро од хладноће и глади. Мајка не прима ни туђу помоћ, ни социјалну негу, то је што је. Највише су им потребна дрва, јер је јако хладно, бојим се да се још неко од њих не смрзне. Затим храна и одећа, посао за маму… – рекла нам је она.
Радио 40 година, умро у беди
Небојша Марковић је пореклом из Косовске Митровице. Радио је у руднику „Трепча“ преко 40 година. Од када су избегли у Београд породица није могла најбоље да се снађе. Мада је радио и у ГСП-у као аутомеханичар, он је последњих месеци био без посла, због чега је породица била принуђена да храну тражи у контејнеру да би преживела.
