Испитивање имовине пет година уназад и вишеструко увећани порези за оне код којих се утврди несразмера између начина живота и прихода, неке су од новина предвиђене нацртом радне верзије, сада већ десетлећима обећаваног закона о пореклу имовине, сазнаје “Блиц”.
Нацрт предлаже да се имовина унакрсно испитује, и тако се упореди стварно стање ствари са пријављеним порезом. Међутим, тек ће примена показати хоће ли ово бити пропис од кога ће се сви плашити, или само још једно слово на папиру.
„Бесни“ аутомобили, а цене повлашћене
На основу унакрсног испитивања имовине, требало би да се процени да ли порез који неко плаћа одговара његовом стилу живота, јер се немали број пута дешавало да, илустрације ради, родитељи који, рецимо, возе “бесне” и скупе аутомобиле, плаћају повлашћену цену за децу у обданишту.
Или, како је својевремено објаснио бивши премијер а данас председник Србије Александар Вучић, то је закон да “онај ко има поршеа, не може држави да пријави да живи на минималцу од 22.000 динара”.
Осим тога, ово би требало да буде и пут да се сазна да ли је нечија имовина стечена на легалан начин.
Како сазнајемо, мета овог закона биће сви, али пре свега они који су имовину и одређена добра стекли волшебно, одједном, нетранспарентно, сумњиво… Радна група која се бави израдом овог закона постоји већ неко време и у њој су, поред представника Министарства правде, представници Министарства финансија.
– Они су ту због Пореске управе, којој ће припасти огроман део посла, која ће и доносити решења. Можда ће се чак у њој формирати посебна јединица која ће се бавити само овим послом – прича наш извор.
Међутим, када ће се закон наћи пред владом, односно пред Скупштином Србије, и када ће почети његова примена, и даље је непознаница.
Како за “Блиц” кажу у Министарству правде, израда Нацрта закона о пореклу имовине је у завршној фази и очекује се да ће ускоро бити отворена и јавна расправа о овом предлогу.
Борба против „сиве економије“
– Циљ је да се добије квалитетан и применљив текст закона, који ће значајно унапредити борбу против “сиве економије” и утицати на смањење незаконитих радњи у вези са пореским обавезама, било правних лица, било грађана – наводе у овом министарству.
Како наводе, након израде Нацрта, следи јавна расправа и усаглашавање сугестија и критика, затим израда коначне верзије Нацрта који се шаље Влади Србије, која га као предлог закона шаље Народној скупштини на усвајање.
Имамо сличан закон
Међутим, чини се да су бројне ствари у вези са овим законом већ у старту спорне. Како за “Блиц” објашњава Златко Минић из Транспарентности Србија, Србија већ поседује Закон о пореској администрацији који омогућава унакрсно проверавање имовине, односно све оно што се говори да би закон о пореклу имовине требало да омогући.
Златко Минић
– Међутим, никада нисмо сазнали за резултате примене тог већ постојећег закона. Све ово делује као да се отвара прича да би се неко обрачунавао са неким. Такође, ни у једном стратешком документу код нас се овај закон не помиње – каже он.
Како наводи, својевремено је из кривичног закона убачено, а након тога и избачено, кривично дело незаконитог богаћења, што је могао да буде квалитетан механизам у правцу процесуирања оних који не могу да докажу порекло своје имовине.
Средство за обрачун?
– Нејасно је и на кога би могао да се односи овај закон и како би се примењивао. Он може да буде и средство за обрачун са људима који нису на јавној функцији, а имају новца. Како се о њему овако прича, изгледа као пропаганда – објашњава Минић.
На питање да ли је пет година довољан периоду у оквиру кога треба проверавати имовину, он наводи да “било ко може да каже да је пре 20 година имао кеш у кући”, и да му нико не може ништа.
Министарка правде Нела Кубуровић рекла је крајем прошле године, да би овај закон могао да почне да се примењује крајем 2017. године. Међутим, тек ће се видети да ли ће то заиста тако и бити, с обзиром на то да доношење закона о пореклу имовине безмало траје 15 година!
Осим ове, и претходна влада најављивала је овај документ, а сам Вучић га је помињао још у децембру 2012. године, а и након тога у неколико наврата.
Ништа ажурније нису биле ни претходне владе, а колико је цела прича о њему парадоксална сведочи и податак да се о потреби доношења овог закона говорило још 2001. године, а иницијатор је био члан првог састава Савета Владе Србије за борбу против корупције Чедомир Чупић.
Чедомир Чупић
Готово да нема политичара у Србији који није говорио о неопходности доношења оваквог закона, али никада није било и политичке воље да се и реализује.
