Грађани Велике Британије излазе на ванредне изборе 12. децембра у нади да ће будућа парламентарна већина успети да земљу изведе из блокаде у коју је запала након референдума о Брегзиту.
Регулаторно тело Офцом, које има сличне регулаторне надлежности над електронским медијима у Британији као што их има РЕМ у Србији, објавило је почетком новембра документа у којима радио и телевизијске станице подсећа на њихове обавезе током предизборне кампање, али и на своје ингеренције и критеријуме по којима врши надзор медија у време изборне трке.
Као што је ББЦ парадигма за квалитетан јавни медијски сервис, тако је и Офцом пример добре праксе када је реч о регулацији комуникационих и медијских услуга.
Британски Офцом је конвергентно регулаторно тело, што значи да не регулише само једну област, као што су електронски медији, већ и фиксну и мобилну телефонију, интернет, бежичне мреже, поштанске услуге. Слично домаћем РЕМ-у, и Офцом има Одбор од 10 чланова (један више него РЕМ), међутим – његова структура и начин избора чланова сложенији су од модела у Србији. Чланови Одбора Офцома деле се на извршне (еxецутиве) и неизвршне (нон еxецутиве). И док неизвршне чланове, након конкурса који спроводи самостална консултантска кућа, именују представник британског министарства за културу и медије, председавајући Одбора Офцома и независни стручњак, извршне чланове именују председавајући Одбора Офцома и неизвршни чланови.
Такође, за разлику од РЕМ-а, који има Савет који доноси све одлуке, у Офцому је одлучивање подељено између више одбора и комитета, којима је главни Одбор делегирао неке од својих надлежности. Тако се у саставу Офцома, поред главног Одбора, налазе и Одбор за садржај (надгледа рад ТВ и радио станица), Одбор за регулативу и менаџмент, као и Комитет за изрицање казни, али и друга тела.
Без политичког оглашавања у електронским медијима
За разлику од Србије, у Великој Британији нема политичког оглашавања на радију и телевизији, а британски Офцом надгледа да ли се ова забрана поштује током предизборне кампање. У Британији никада није ни била дозвољена ова врста рекламирања, а таква забрана дефинисана је и у британском Закону о комуникацијама (Тхе Цоммуницатионс Ацт 2003). Забрана се не односи само на поруке политичких партија већ и на сваку врсту кампање или заговарања који се могу окарактерисати као политички.
Одсуство политичких реклама на радију и телевизији омогућава да се сачува баланс различитих мишљења у програмима електронских медија и да се спречи да новац одређује чија ће политичка порука имати већи домет и снагу. Поред Велике Британије, и друге европске земље, као што су Француска, Ирска или Белгија, поштују забрану политичког оглашавања у електронским медијима.
У Србији није прихваћен предлог да се укине политичко оглашавање
У Србији је политичко оглашавање дозвољено у време предизборне кампање, али не и ван ње. Ову забрану су претходних година кршили и емитери са националном фреквенцом и локалне ТВ станице. Кршена су и правила о политичком оглашавању у време предизборне кампање, од којих је најважније да се изборне листе и кандидати представљају „равномерно и без дискриминације“.
Савет РЕМ-а је на све те прекршаје ћутао, а у међувремену је, у фебруару ове године, без икаквог објашњења укинуо сопствени Правилник о обавезама медија током предизборне кампање. Област политичког оглашавања и информисања у предизборној кампањи је тако сада неуређена, иако се очекује да за мање од шест месеци у Србији буду одржани парламентарни избори.
Представници опозиционих партија су претходних година у српском парламенту предлагали укидање политичког оглашавања у Србији, међутим – тај предлог није наишао на подршку скупштинске већине. Исти предлог изнет је и недавно, на састанцима представника власти и опозиције којима су посредовали чланови Европског парламента, међутим, ни тада није добио подршку, о чему сведочи и скорашња изјава једног од учесника тих састанака, народног посланика Ђорђа Вукадиновића.
Укидање политичког оглашавања у Србији би, без сумње, бар донекле умањило проблем са неравномерном заступљеношћу политичких актера у електронским медијима у време предизборне кампање. Спречило би да политичке партије које имају знатно бољи материјални положај, што је код нас случај са владајућом партијом, лакше приступају медијима и остварују већи утицај на бирачко тело.
Обавезе британских електронских медија у време избора
У билтену објављеном почетком новембра, британски Офцом подсећа на правила извештавања у време избора, која су иначе у Кодексу за емитере прецизирана у поглављу „Избори и референдуми“. У посебном документу, намењеном подршци медијима уочи предстојећих избора, британски регулатор наводи и примере извештавања са претходних избора и подсећа на факторе које узима у обзир када доноси одлуке које се тичу програмских садржаја емитованих током предизборне кампање.
Електронски медији у Британији су дужни да у време предизборне кампање извештавају непристрасно и да приликом одређивање термина за емитовање предизборног програма поступају фер и доследно према свим кандидатима, узимајући при том у обзир и подршку коју је нека политичка опција имала на ранијим изборима, као и ону коју има у датом тренутку.
Регулатор Офцом очекује од емитера да омогуће различитим политичким опцијама да се публици представе у различито време како би њихове поруке допрле до најширег круга слушалаца и гледалаца. Уколико емитер некој политичкој опцији константно даје термин за представљање који не може да обезбеди довољан број гледалаца, Офцом то сматра потенцијално дискриминаторским поступањем те предузима одговарајуће кораке.
Занимљиво је да правилници Офцома нуде упутства и критеријуме на основу којих емитери могу да утврде своје обавезе према учесницима избора, а правилима је одређена и дужина „партијских изборних наступа“ која на ТВ-у може да буде 2,40, 3,40 или 4,40 минута, док се на радију прихвата свако трајање краће од два и по минута. Одређено је и време емитовања, па тако „партијски изборни наступи“ морају бити приказани на ТВ-у између 17.30 и 23.30, док на радију наступи могу бити емитовани између 6 часова ујутру и 22 сата увече.
Транспарентан процес контроле и санкционисања емитера
Уколико се током изборне кампање у Великој Британији догоди да неки медиј прекрши обавезу о непристрасном информисању, предмет се упућује Офцомовом Комитету за изборе, у чији састав улазе представници Офцомовог Одбора (највише тело Офцома) и Офцомовог Одбора за садржај. Офцом разматра сваки прекршај учињен током изборне кампање и одлучује да ли је потребно изрицање одређене мере.
Офцом може емитеру изрећи следеће мере – забрану да поново емитује спорни програм, наредбу да објави исправку или текст Офцомовог налаза поводом учињеног прекршаја. Такође, може да изрекне финансијску казну, као и да суспендује дозволу, да скрати њено трајање, али и да је одузме.
Процес разматрања прекршаја емитера и одлучивања о предузимању мера изузетно је транспарентан. Два пута месечно на својој интернет страници Офцом објављује билтен са детаљним извештајима о разматраним прекршајима емитера и са образложењима одлука које је ово регулаторно тело донело.
О томе у којој мери британски Офцом поступа у најбољем интересу јавности говори и то што ово регулаторно тело, уз сва већ објављена детаљна упутства за извештавање током избора, емитерима нуди и могућност хитног директног контакта уколико су им потребна додатна разјашњења.
Колико се то разликује од праксе домаћег Регулатора, показује случај са почетка предизборне кампање 2016. Тада је РЕМ, упркос очигледном хаосу у етру, чекао скоро две недеље пре него што је сазвао представнике електронских медија да им разјасни одредбе тада новог, а сада повученог Правилника о обавезама медија током предизборне кампање.
Анђела Рељић Цензоловка
