Коалиција за слободу приступа информацијама, уз подршку више десетина организација грађанског друштва и медија, поднела је средином јула Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” захтев за слободан приступ информацијама од јавног значаја, са циљем објављивања поузданих информација о епидемиолошкој ситуацији у земљи и успостављања пољуљаног поверења између власти и грађана.
„Будући да је реч о неспорном интересу јавности да сазна податке који су од значаја за заштиту здравља становништва, Батут је био дужан да по овом захтеву поступи у року од 48 сати. У одговору на захтев Батут је организације цивилног друштва упутио на сајт Канцеларије за информационе технологије и електронску управу. Међутим, из одговора Канцеларије недвосмислено произлази да подаци којима располаже овај орган нису потпуни, односно, да се на сајту ове Владине Канцеларије не објављују подаци који би били преузети директно из базе Информационог система ковид19, који је успостављен на основу закључка Владе“, стоји у саопштењу групе невладиних организација.
Наводе и да је Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је, решавајући по жалби 90 удружења, решењем наложио Батуту да достави тражене информације у року од седам дана, али да Институт ни после готово месец дана није поступио по том налогу Повереника, додајући да су Поверенику поднели предлог за спровођење решења.
„Јавна потврда сумњи да су током лета објављивани нетачни подаци о броју преминулих лица од ковида19, пребацивање одговорности за то на неименоване „информатичаре“, и одсуство било какве реакције од стране „информатичара“, института „Батут“ и Владе Србије, више него икад потврђује потребу да јавности буду стављени на располагање аутентични подаци из Информационог система ковид19“, наводи се даље уз оцену да је једино на тај начин могуће проверити да ли је до нетачности дошло приликом уноса података у базу или су они накнадно лажирани.
У саопштењу се оцењује да је у Србији право на приступ информацијама током пандемије озбиљно угрожено неоправданим означавањем тајности, посебно у вези са набавкама медицинске опреме.
Додају и да упркос сумњама у тачност података, које су озбиљно нарушиле поверење грађана, подаци о броју тестираних, оболелих и преминулих лица и даље нису проверљиви.
