„Укупна индустријска производња у новембру 2021. међугодишње је повећана за седам одсто, десезонирани пораст у том месецу изнео је 0,8 одсто, тренд је током последња три месеца имао просечне прираштаје по 0,4 одсто. Разлог већег скока у новембру је висок раст производње у сектору рударства“, навео је координатор истраживачког програма МАТ-а Стојан Стаменковић.
Производња у рударству је, према његовим речима, значајно повећана захваљујући проширењу производње компаније Зиђин у РТБ Бору, а тренд прерађивачке индустрије, након лаганог опадања током другог и трећег тромесечја 2021. прешао је у стагнацију.
Додао је да је десезонирани пораст индустријске производње у новембру био недовољан да би се достигле вредности из средине године.
На први поглед, како је рекао, релативно висок међугодишњи пораст те производње у новембру, који је уследио после међугодишњих падова у септембру и октобру изгледа обећавајуће, али није резултат текућег раста, него „рупе“ у току производње тог сектора у новембру 2020. године.
Тренд производње прехрамбене индустрије се, према речима Стаменковића, од средине 2021. „усидрио“ испод просека претходне године и дубоко испод вредности које је имао у периоду од 2016. до 2019. године.
„Вредности тренда те индустрије стагнирају на један одсто испод просека претходне године, међугодишње стопе су, у свим месецима почев од маја, негативне, а у новембру је 0,8 одсто. На тај начин је и у целом периоду јануар-новембар 2021. године производња прехрамбене индустрије мања за 0,2 одсто него у истом периоду претходне године“, навео је Стаменковић.
Истакао је да је месна индустрија, која чини 17 одсто прехрамбене индустрије у првих десет месеци кумулативно опала за седам одсто, али да је у октобру пад сведен на три одсто, да би у новембру био забележен међугодишњи пораст за 4,4 одсто, што би могао бити резултат повећања извоза.
Раст производње месне индустрије је важан за прехрамбену индустрију која, како је рекао, обухвата петину укупне прерађивачке индустрије.
У новембру 2021. производња намештаја је имала међугодишњи пад од 18,4 одсто, у периоду јануар-новембар 13,8 одсто, па је тренд производње током свих 11 месеци просечно опадао по 2,5 одсто месечно.
Производња рачунара, електронских и оптичких производа је, према речима Стаменковића, опадала још брже, по 3,7 одсто месечно, па је у новембру међугодишњи пад изнео 21,2 одсто, а у периоду јануар-новембар 1,8 одсто.
„На другој страни, нафтна индустрија, фармацеутска индустрија и производња основних метала су области са највећим доприносом расту прерађивачке индустрје у 2021. години и вредност тренда је у новембру била 22,7 одсто изнад просека претходне године, при чему не треба занемарити да је томе допринео и раст цена“, рекао је Стаменковић.
Фармацеутска индустрија била је у изузетном застоју у новембру 2020. годне и после тога је заузела стабилан растући тренд, по 1,4 одсто месечно до вредности у новембру 2021. за 12 одсто изнад просека претходне године.
„Најимпресивније делује пораст производње основних метала. Производња основних метала је своје максималне вредности имала у доба када је Железаром Смедерево управљао УС Стеел, његовим одласком била је заустављена, па је доласком кинеске компаније Хестеел почела да се опоравља“, навео је Стаменковић.
Додао је да је застој настао након увођења квота за челик у ЕУ, али је после априла 2020. уследио нови опоравак и усмеравање тренда циклуса у растући смер, у новембру 2021. до нивоа осам одсто изнад просека претходне године.
„Производња основних метала је у периоду јануар-новембар ове године повећана међугодишње за 9,6 одсто, али у новембру пораст је износио 17,5 одсто и заснива се првенствено на порасту производње сировог гвожђа, челика и феролегура за 30 одсто, а повећана је и производња осталих производа примарне прераде челика за 34 одсто“, навео је Стаменковић.
Тај опоравак производње челика може се, како је рекао, повезати и са изузетним порастом извоза у Кину, са 275 милиона евра за једнаест месеци 2020. на 705 милиона у 2021. години, али и са повећаном тражњом у свету, што је осетно повећало и цене.
Шта је поскупело
У новембру 2021. у Србији су поскупеле све основне категорије потрошачке корпе, прехрамбени производи, енергија, непрехрамбени производи, услуге, па је инфлација износила 7,5 одсто и била је највећа од јула 2013. године када је износила 8,6 одсто.
Србија је имала нижу међугодишњу инфлацију од три земље Европске уније (ЕУ) у октобру, а од две земље ЕУ у новембру 2021. У поређењу са Србијом, међугодишња инфлација је била виша у Мађарској, Естонији и Литванији у октобру, а виша само у Естонији и Литванији у новембру 2021.
Међугодишња инфлација је у октобру била 6,6 одсто у Мађарској, 6,8 одсто у Естонији и 8,2 одсто у Литванији, а у новембру 8,6 одсто у Естонији и 9,3 одсто у Литванији.
