У Општини Инђија све више има дивљих депонија а једна од таквих је у насељу Марадик на путу Марадик – Крушедол у Општини Инђија. Ова депонија често гори, несавесни грађани бацају смеће где стигну поред два контејнера која су обезбеђена за то.
Грађани су се обраћали надлежнима за овај проблем али одговор који су добили је да они редовно празне контејнере и да за сада немају адекватно решење. Нису дивље депоније нешто што се дешава само у општину Инђија, то се дешава и у другим местима и градовима. Само је питање колико је надлежна локална власт озбиљно схватили проблем и почела да га решава. Успех сваке власт а Инђијска локална општинска власт се хвали са високим нивоом услуга општинске управе.
Успех се не мери само са количином страних инвеститора већ и са многим другим параметрима а један је и проценат рециклаже отпада у општини. Е ту је толико самохваљена локална власт могла да учини много више да се покрене рециклажна индустрија, да се успех мери са покривеношћу општине са одвожењем смећа, не само комуналног већ и рециклабилног отпада, са трансфер станицама и многим другим важним елементима. Тада би се уз постизање нивоа свести грађана о важности рециклирања отпада и њиховог мањег рачуна за смеће ако то чине довело би временом и до нестанка дивљих депонија.
На жалост визија садашње локалне напредне власти није далекосежна. Максимално што грађани могу да очекују је да надлежне службе раде свој посао у складу са законом, пре свега комунална полиција која мора да јури преступнике који несавесним бацањем смећа стварају дивље депоније. За друге далекосежније мере ова власт није спремна јер да јесте она би ако ништа друго већ кренула у релизацију пројекта Регионалне депоније-Источни Срем!
