На основу статистичких података о раду тимова Виших судова и тужилаштва за сузбијање корупције у Србији могло би се закључити да је дошло до побољшања на плану системске борбе против корупције.
Међутим, анализе које су у оквиру пројекта „Правда у огледалу јавности“ урадили стручњаци за медијски и судски мониторинг из Центра за правосудна истраживања (ЦЕПРИС) и Балканске истраживачке мреже (БИРН) показују да старе слабости правосудног система и даље коче суштински напредак у овој области.
Комплетан извештај доступан је на овом линку.
Анализа одабраних суђења за дела организованог криминала и корупције пружила је увид у поштовање правила по којима се води кривични поступак као и у понашања учесника у поступку.
Осим што је утврђено да суђења предуго трају, да због великог броја оптужених у појединим случајевима долази до честе опструкције поступка, да велики број оптужница пада на вештачењима те да је политички контекст у ком је оптужница подигнута један од најчешћих аргумената одбране, ова анализа показала је и да концепт тужилачке истраге није сасвим заживео ни након десет година примене.
“Нажалост, пројекат је потврдио да је још далек пут до тога да судија постане онај ко сумња, за разлику од јавног тужиоца који верује у наводе оптужбе коју је изнео на суђењу. И даље је расподела улога таква да је јавни тужилац у великој мери пасивни учесник, односно носилац споредне улоге на главном претресу, док је главна улога резервисана за суд који настоји да одржи оптужбу у жживотуж, доводећи на тај начин у значајној мери у питање своју непристрасност као елемент права на правично суђење”, каже Горан Илић, професор Правног факултета Универзитета у Београду и члан управног одбора ЦЕПРИС-а.
Са друге стране, медији не показују велико интересовање за праћење самих суђења, а када то и чине извештавање медија који доминантно креирају јавно мњење је махом стављено у функцију власти, било да се величају њени успеси у борби против корупције или да се медији користе за нападање и дискредитовање противника, а у неким случајевима чак и за вршење притиска на тужиоце и правосуђе.
Анализирано је укупно 186 извештаја из седам медија различитих уређивачких концепата.
“У том смислу издвојена су три вредносна оквира медијског наратива: доминантно позитиван, где се медијским извештавањем потенцирају успеси у борби против корупције и који се махом пласира кроз националне (нарочито електронске) медије, укључујући и јавни сервис РТС, и доминантно критички, који у први план ставља системске проблеме у функционисању судског система и недозвољене политичке и друге притиске, што видимо у извештавањима недељника НИН и кабловске телевизије Н1. Трећи вредносни оквир је неутралан и он се односи на извештавање о судским процесима махом кроз фактографске жанрове и преношење вести и краћих извештаја, у највећој мери преношење вести новинских агенција”, каже Тања Максић, медијски експерт из БИРН-а.
Поред детаљног, непосредног увида у то како судови поступају у случајевима организованог криминала и корупције, а како се та слика кроз медијски наратив пројектује у велике успехе на овом пољу, једно од најзначајних резултата истраживања је то што су мониторинг заједнички спровели студенти завршних година и мастер студија Правног факултета и Факултета политичких наука – за неке је ово било прво искуство са суђења.
Ако се има у виду да је лоша комуникација и затвореност правосуђа према медијима препозната као један од највећих проблема који ствара простор за манипулације и злоупотребе, овај пројекат направио је корак у правцу зближавања будућих правника и новинара.
