Почетна » Колике су плате по градовима у Србији, а колико је заиста потребно за живот

Колике су плате по градовима у Србији, а колико је заиста потребно за живот

од Други Пишу
0 коментар

Просечна плата није довољна за нормалан живот у Србији, сматрају грађани Србије, поготово имајући у виду податак да већина има примања мања од званичног просека. Просечна зарада у Србији, према подацима за фебруар ове године, износила је 94.125 динара, али сваки други становник зарађује мање од 73.000 динара.

Текста Локал Пресс-а преносимо у целости:

Просек „извлачи“, према подацима Републичког завода за статистику, свега десет градова у држави, од којих свега три бележе просечне зараде веће од 100.000 динара – Београд, Нови Сад и Бор, а седам има више од 90.000 у просеку. У другу групу спадају Панчево, Лајковац, Лучани, Крагујевац, Мајданпек, Костолац и Ниш.

Већина има примања између 70.000 и 80.000, а 19 градова и општина у просеку мање од 70.000, као што су Ариље, Рековац, Александровац, Рашка, Голубац, Бојник, Власотинце, Лебане, Црна Трава, Гаџин Хан, Мерошина, Ражањ, Сврљиг, Бела Паланка, Врањска Бања, Босилеград, Бујановац, Прешево и Блаце.

С друге стране, просечна потрошачка корпа на нивоу целе земље, према последњим подацима за јануар ове године, износи више од 102.000 динара, а минимална готово 53.000 динара.

Резултати анкета шест локалних медија из Србије указују да је и становницима у мањим градовима просечна плата недовољна за нормалан живот и да им је потребно најмање 100.000 динара примања месечно по особи.

У Срему плате мање од републичког просека

Према последњим подацима Републичког завода за статистику, просечна нето зарада у Срему за фебруар ове године износила је 83.874 динара. Највеће плате имају радници из Инђије, са просечном платом од 88.354 динара, за њима следе Пазовчани са 84.696 динара и Митровчани са 84.141 динар. Просечна зарада Пећинчана је 83.967 динара, док Румљани у просеку месечно зараде 82.169 динара. У Шиду се у просеку зарађује 78.009 динара, док су Ирижани зарадили просечно 76.673 динара нето.

Према анкети коју су спровеле Сремске новине, на питање “Колика је, према вашем мишљењу, минимална плата довољна за живот у вашем граду?”, Сремци су углавном одговорили једногласно. Уз неколико одступања, најчешћи одговор читалаца (око 60 одсто) гласио је 100.000 динара, што се подудара са износом просечне потрошачке корпе.

„Ко школује децу ужасно пуно, све је прескупо да не причам о књигама и свескама, а тек о екскурзији… Ужас, а животне потребе с овим платама никако, треба за петочлану породицу бар 2.000 евра“, указала је једна од читатељки Сремских новина, у анкети постављеној на званичној Фејсбук страници овог медија.
„За двоје 150.000 динара је мало. У то спадају рачуни, кредити, прехрана, а где је гориво, ко има ауто и децу њима треба 300.000, с обзиром на то какве су сад цене“, додаје друга грађанка Срема.

Реалност у Крушевцу знатно другачија од званичне статистике

Иако се, када се прерачунају статистички подаци, дође до тога да је за просечну потрошачку корпу, која обухвата трошкове за трочлану породицу, потребно издвојити око 1,23 просечне крушевачке плате, реалност је, на основу онога што су рекли суграђани, знатно другачија.

Просечна нето плата у Крушевцу била је 83.077 динара. Суграђани, међутим, кажу да је за живот у овом граду потребно знатно више новца, поготову ако је реч о вишечланим, односно породицама које имају двоје и више деце, пише портал Одјек.рс.

Марија Николић, која има троје деце узраста од 12 до 17 година, наводи да највише новца издвајају за храну.

„Ми као породица трошимо око 150.000 за храну и кућну хемију, а за комуналије око 30.000. Последњих неколико година издаци за храну су се повећали сигурно за 60 одсто. Нажалост, примања ни близу нису пратила те трошкове. Такође, сваки месец на куповину гардеробе треба додати макар 20.000 динара, ту су још и разни трошкови попут горива, плаћања спорта, новац за џепарце, рођендане…“, навела је Николић.

Посебну категорију, што се висине трошкова живота тиче, чине породице које имају студента. Суграђанин Дејан Савић објашњава да за старијег сина, који студира у Београду, месечно издвајају минимум 600 евра.

За њих троје у Крушевцу на храну месечно одлази око 60.000 динара, за гориво им је потребно око 10.000 динара, за рачуне око 26.000 динара.

„Томе треба додати трошкове за енглески и спорт, који буду још десетак хиљада, потом за џепарац за млађе дете и за различите рођендане. Увек постоји додатни трошак попут регистрације аута, поправке у кући. Овде нису ушли ни трошкови за одећу, обућу, ако уплаћујемо неко летовање… Све у свему стигнемо до око 250.000 динара месечно“, наводи овај грађанин Крушевца.

Рачунице Крушевљана који су преко друштвених мрежа одговорили на питање о трошковима показују да је за живот четворочлане породице у том граду потребно макар 200.000 динара месечно.

За пристојан живот у Шапцу потребно минимум 100.000

Према званичним подацима, просечна нето плата у Шапцу износи 83.407 динара. Последњи доступни подаци су за јануар, где је износ просечне потрошачке корпе за Шабац 98.950 динара, а средства која покривају трошкове минималне потрошачке корпе су 51.533 динара.

На званичној Фесјбук страници Гласа Подриња, овај локални портал питао је своје суграђане „Колика је, према њиховом мишљењу, минимална плата потребна за живот у Шапцу?“. Најчешћи одговор био је 100.000 динара. Тако се изјаснило око 80 одсто анкетираних.

Десет одсто Шапчана сматра да је потребо 120.000 и више динара, пет процената се изјаснило за више од 200.000 динара, а преосталих пет процената писало је цифре мање од 100.000 динара.

„Када бих оквирно рачунао, могао бих да проценим како на месечном нивоу трошкови буду између 75.000 и 80.000 динара. Месечни приходи су око 120.000 и не могу да кажем ни да смо штедљиви, нити да неконтролисано трошимо. Трудимо се супруга и ја, пре свега због детета, али и нас, да исхрана буде разноврсна, здрава, али не избегавамо ни брзу храну када то захтева време или жеља“, наводи се у једном од одговора становника Шапца.

„Приходи нашег домаћинства су око 160.000 динара, супругова плата је 100.000, моја 60.000. Како смо родитељи малог детета месечно издвајамо између 15.000 и 20.000, ту су трошкови вртића, пелена и други трошкови. Живимо у нашој кући, али смо подигли кредит за реновирање и месечна рата је 15.000 динара. Како смо далеко од града, супруг ради сменски, потребна су нам два аутомобила, што укључује издатак за бензин на месечном нивоу око 10.000 динара“, један је од примера из Шапца, док се у другом одговору додаје: „Од 100.000 до 120.000 динара да приуштиш себи нормалан живот. Да не трчиш по маркетима где су акције, да плаћаш обавезе, да ти живот буде без стреса да живиш од данас до сутра!“

А како живе грађани Краљева?

Просечна месечна нето зарада у Краљеву у јануару је износила 79.841 динара. Краљевчани су с овим примањима испод републичког просека. Статистика показује и да просечна плата у Краљеву није била довољна за просечну портошачку корпу, јер је она у јануару износила 102.045 динара. Краљевчани су тако могли да приуште само минималну потрошачку корпу, која је за исти период ове године коштала 52.776 динара.

 

Одговори анкете коју је спровео портал Круг.рс из Краљева су шаренолики. Док сваки други сматра да је потребно да минимална плата у Краљеву буде бар 100.000 динара, односно скоро дупло већа него сада, 19 одсто сматра да су за пристојан живот четворочлане породице потребне зараде у распону од 100.00 до 150.000.
Њих 15 одсто верује да је за то потребно више од 150.000, а пет одсто да су за пристојан живот потребне зараде више од 240.000 динара, односно најмање 60.000 динара по особи. Само девет одсто анкетираних уверено је да породица пристојно може да живи и са зарадом мањом од 100.000 динара.

Пензионерка Добрила Филиповић, и поред тога што живи у својој гарсоњери у граду, са примањима од 27.000 динара о минималној потрошачкој корпи, каже, може само да сања.

„Ништа ја од тих обећаних повечања пензија видела нисам, то је све шарена лажа, јер повећавају пензије ’буџама’, а ми пензионери смо јадни“.
Гаврило Марковић из Краљева каже да са платом од 70.000 динара једва издржава самог себе. За данашње цене више него пристојну станарину са осталим трошковима издваја стотинак евра.

„Нисам ожењен. Плата само за мене једва стигне, а камоли да имам породицу. Трошим само за основно, ретко кад нешто претекне“.

Грађани Лесковца на „тесту издржљивости“

„Живот у Лесковцу је све више тест издржљивости, нажалост“, написао је један од учесника у анкети одговарајући на питање “Колика је, према вашем мишљењу, минимална плата потребна за живот у Лесковцу?” Ово питање поставио је и ЈУГПресс на својим друштвеним мрежама.

Највећи број одговора је да би минмалац морао да буде најмање 100.000 динара. Лесковац је, како пише овај локални медиј, годинама већ на последњем месту по висини исплаћене зараде, али већина Лесковчана не верује у званичну статистику по којој је у овом граду последња исплаћена просечна зарада била 71.893 динара што је за 22.000 динара мање него што је републички просек.

„Просечна плата зависи пре свега од чланова породице, колико чланова ради, ако бисмо узели четворочлану породицу, муж и жена са два детета, то би била минимална цифра од 200 000”, каже један саговорник у уличној анкети, док други сматра да је минимално потребно 50.000-60.000 динара по члану домаћинства.
„Трошкови расту уколико немате стан или кућу у власништву или неког члана домаћинства који има неку тежу болест”, додаје један Лесковчанин.

Када се израчуна шта је све потребно за нормалан живот, наводи се у једном од одговора из Лесковца, не остане ништа за летовање.

„Не дај Боже ако се има и здравствени проблем, па је потребно ићи код приватних лекара. Плаћање рачуна за стан (грејање, струја, вода, комуналије, порез, кабловска), то је 30.000 динара. За ауто, за гориво се троши око 10.000-15.000, а ако се и поквари онда је већи финансијски проблем. Што се тиче хране, остало нам је још 35.000 динара. Подељено на 30 дана испада да можемо да трошимо око 1.150 динара дневно. Ово је минимално за храну“, образлаже учесник анкете ЈУГПресса.

Шта кажу грађани и грађанке Пријепоља?

„Минимална плата довољна да би човек преживео? 20.000 – да једе паризер и пасе траву, 50.000 – да плати дажбине и да се скромније храни, 100.000 – да мало нормалније живи, али да пази како троши паре“, један је од одговора на питање о минималној заради потребној за живот у Пријепољу.

У анкети коју је спровео ТВ Форум из Пријепоља мноштво је различитих коментара, али је највише оних који сматрају да би око 100.000 динара била права мера зараде за живот, односно, како су многи то дефинисали, за пристојан живот, а не само пуко преживљавање.

„У ком год моменту, брачни пар минимум са републичким просецима за нормалан живот и функционисање једне породице. Значи у овом моменту двоје по 95.000 динара“, „100.000 динара реално, све је отишло горе, а радна снага стоји на истом“, „онолика колику има преседник општине и све бенефиције које му припадају“, неки су од одговора из Пријепоља.

Просечна зарада у Пријепољу, исплаћена у фебруару, која је износила 70.352 динара, заостаје за републичким просеком за више од 25 одсто. Доста анкетираних из овог града сматра да се рад не цени у правој мери и да послодавци недовољно плаћају запослене у Пријепољу.

„Свима минималац да се не разбацујемо и да ценимо оно што имамо. Да разумеју и ови бахати лошије плаћене – шта је то сурвајвор. Сит гладноме не верује“, један је од одговора из Пријепоља.

Shutterstock/Tomeqs

Н1 Београд

Можда ти се свиди

Оставите коментар