Егзистенција најмање 80.000 људи у Србији директно је угрожена због фалсификовања меда, односно продаје лажног производа. Фалсификовање меда утиче и на друге привредне секторе па чак и на демографију, наводи се у анализи кластера произвођача хране „Уједињени за квалитет“.
Недавна независна анализа показала је да 22 од 25, у процентима 88 одсто испитаног меда има недозвољене супстанце односно може се подвести под фалсификат.
У питању су најчешће додавање шећера, разних сирупа попут фруктозног који се могу набавити по изузетном ниским цеама. Мед је трећа храна која се највише фалсификује, после млека и маслиновог уља. Повећани помор пчела услед неадекватне употребе пестицида и инсектицида, промењивих климатских услова додатни су оптерећујући фактори, пише Н1.
Поменуте економске преваре представљају озбиљан изазов за друштва широм света, имајући значајан утицај на различите друштвене аспекте, наводи се у анализи.
„Не само што доводе до губитка новца и ресурса, већ и стварају озбиљне последице по здравље и стандард грађана, бруто домаћи производ (БДП), миграције, поверења потрошача, замирање села и пољопривреде“, истиче се у анализи.
Хиперпроизводња меда без порекла
Преваре су повезане са хипер-производњом јефитинијих производа чије порекло је тешко утврдити, а својим растом и повезивањем са увозним лобијима, интересним групама, криминалним миљеом и коруптивним чиниоцима у јавним институцијама, утиче на слабљење државног апарата, а самим тим и на животни стандард грађана, наводи се у анализи.
До оваквог стања долази због корупције која како истичу омогућава слабљење контроле на тржишту и границама и даје прилику таквој јефтиној роби да се несметано шири по националним тржиштима и прави дампинг ефекат националним произвођачима, чија би конкурентност требало да буде на првом месту и у националном интересу сваке државе.
Међутим, то се не дешава јер постоје фактори у самој држави попут увозничкој лобија који базирају свој пословни модел на трговини, односно продаји.
„Економске преваре својим растом и повезивањем са увозним лобијима, интересним групама, криминалним миљеом и коруптивним чиниоцима у јавним институцијама, утичу на слабљење државног апарата, а самим тим и на животни стандард грађана. Они појачавају притисак да још више такве робе дође до крајњих потрошача, а самим тим национални произвођачи постају неконкурентни“, стоји у анализи.
Како се наводи правилник о квалитету меда је написан тако да и потпуни фалсификати могу да прођу контролу квалитета меда. Утврђивање квалитета меда на основу само неколико основних физичко-хемијских параметара квалитета није довољно да се докаже да је стварно у питању аутентичан мед.
Стање се кажу погоршало са почетком рата у Украјини. Повећан увоз јефтиног меда из Украјине и Кине резултирао је дестабилизацијом тржишта меда у Европској унији и падом цена меда на европском и светском тржишту.
„Смањењем продаје домаћих производа, опада и број нових радних места, што директно утиче на раст броја незапослених људи који морају да врше или преквалификацију или да траже посао у иностранству. Ово покреће одлив становништва, а делови територије почињу да се празне, пре свега на селима где се производи мед“, пише у документу.
У Кластеру наводе да ово треба озбиљно схватити јер је велики проценат становиштва на територији западног Балкана директно или индиректно повезан са пољопривредом, а да у Србији износи преко 80 % становништва.
„Без обзира да ли је то винар или виноградар, медар или можда грађевинска фирма, или фирма која се бави производњом процесне технике, економске преваре у храни утичу на све њих подједнако“.
Истичу да је повезаност економских превара са социјалним аспектима у друштву комплексна и захтева свеобухватне мере како би се спречиле и суочиле с последицама.
„Транспарентност, јачање правосудних система и едукација грађана о финансијској писмености су кључни кораци ка изградњи отпорнијег друштва које се може носити са изазовима економске неправде“, наводи се.
Пад извоза и нова метода из Србије
Србија је за осам месеци 2023. године извезла 964 тона меда за 4,5 милиона евра, што је 31 одсто мање у односу на 2022. годину. Највише меда је пласирано на тржишта Норвешке, Италије и Црне Горе.
На светском тржишту има 50 одсто фалсификата меда, људи га уопште не препознају, а тај мед како наводе „пчеле нису ни виделе“. Највећи проблем што фалсификовани мед тешко препознају и лабораторије јер је технологија која омогућава превару узнапредовала.
Како се наводи, око 50 одсто меда у Европи је фалсификовано. У Русији се тај проценат креће и до 70 одсто. Студија указује да је скоро половина меда из земаља ван Европе, што чини значајан део од 175.000 тона меда који се годишње увози, мешани са сирупима од пиринча, пшенице или шећерне репе. Према резултатима истраживања Кина (74%) и Турска (14 од 15 узорака) су идентификовани као кључни увозници фалсификованог меда у ЕУ. Свих 10 медова који улазе преко Уједињеног Краљевства означени су као „неусаглашени“, често мешани са увозима из Мексика, Украјине и Бразила.
У Србији је подсећамо, број фалсификата у продавницама јесенас био 88 одсто. Интерпол је 2021. године радио анализу меда у Србији и тада открио да је више од 40 одсто меда фалсификовано.
„Данас би тај проценат био сигурно већи јер је развијена нова метода која може да открије оно то до скоро није било могуће попут трагова пшенице, жита, кромпира, кукуруза, шећерне трске“, каже за Н1 Иван Смајловић потпредседник кластера „Уједињени за квалитет“ и изумитељ нове акредитоване и прецизније методе за откривање фалсификата.
Колико заиста имамо кошница
Према подацима са последњег пописа пољопривреде, у Србији има 1.261.323 кошница. За разлику од овог пописа према подацима Управе за ветерину има их 1.600.000.
Званично се не зна шта је узрок ове разлике. У СПОС сумњају да је један од разлога манипулација због добијања субвенција. Наводи се пример када је једна жена пријавила 30 кошница, а да у ствари није имала ни једну.
„Тај случај није једини. Недавно је инспекција наишла на „пчелара“ који је пријавио 400 кошница и за то добио велику суму новца“, каже за Н1 Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије.
У прошлој години висина субвенције по кошници била је 800 динара, док је за ову годину најављено повећање субвенције на 1.000 динара.
Како би се лакше избегле преваре Живадиновић каже да су пчелари предложили увођење дигиталног система, уместо садашњег који је како наводи компликован и не поштује се.
„Заједно са „Био сенс институтом“ предложили смо апликацију Аписенс где би сваки пчелар имао обавезу да приликом селидбе на други пашњак фотографише број пчелињака. На апликацији би се тачно знало ко се где налази, колико је слободних пашњака, односно колико чела може да се изведе. Знали би на тај начин колико кошница имамо“, каже Живадиновић.
Ова апликација би, како каже била придодата еАграру, национаном информационом систему који е уведен са циљем модернизације и убрзања процеса уписа података, промене података у Регистру пољопривредних газдинстава (РПГ).
Са оваквим приступом, поручује Живадиновић смањују се трошкови, штеди се време јер је све брже и нема администације. Такође, могуће је у реалном времену тачно знати колико име места за испашу. Размак би требало да износи око 1,5 до два километара.
Према препорукама науке у просеку на једној локацији не би требало да буде више од 30 кошница, мада то варира у зависности од квалитета пашњака. Климатске промене су смањиле медоносност, услед повећања повечан угљен диксид, а у меду има мање протеина из полена меда.
Живадиновић подсећа и на стари захтев а то је да се учини доступним јавности о томе ко је и колике субвенције добијао.
„То је одбијено пре неколико година због како су нам навели заштити података о личности. Сада заједно са Наледом поново покрећемо инцијативу да ове податке учинимо доступним. Ако је буџета јаван, зашто не би биле и субвенције“.
Наш мед
Са циљем повећања поверења и смањивања фалсификовата у Савезу пчеларских организација Србије (СПОС) покренули су пројекат „Наш мед“.
„Сваки купац одласком на сајт СПОС или Погона у Рачи, моћи ће да погледа детаље о пореклу меда на основу серијског броја тегле са етикете. Ускоро ћемо поставити и анализе, да се види од којих пчелара потиче мед у тој тегли, па ће када некада моћи да оду у њихов крај, моћи и да их посете, да се увере да су то стварни људи односно пчелари, који имају свој пчелињак, а не неки фамозни непостојећи „пчелари“ из неке фамозне државе која широм света извози свој лажни мед, или је то можда мед бројних домаћих фалсификатора меда“, наводе у СПОС.
Он истиче да је комуникације са ресорним Министарством пољопривреде најчешће нема.
„На наше дописе по правилу не реагују, не одговарају на питања, не желе да се виде са нама“, каже Смајловић.
Он подсећа да су осим меда, рађене анализе исправности вина и ракија са сличним, поражавајућим резултатима. Министарство је рекло да је урађена ванредна анализа али не зна се узроцима, нити су познати резултати.
Редакција Н1 је затражила резултате анализе по захтеву за приступ информацијама од јавног значаја, али одговора није било због чега је упућена жалба служби Повереника за приступ информацијама од јавног значаја и заштиту података о личности.
Foto: Shutterstock
