Повереник за информације од јавног значаја усвојио је жалбу новинара Инсајдера против Јавног предузећа Србијагас, а овога пута због чињенице да нам Србијагас још од октобра прошле године не доставља информације о томе колико је километара гасовода плаћено, а колико изграђено. Представници надлежних институција ћуте, иако је вредност уговорених послова једнака вредности готово пет клиничких центара попут оног у Нишу.
У изградњу Клиничког центра у Нишу уложено је 50 милиона евра. Према истраживању Инсајдера, најмање 240 милиона евра износи укупна вредност уговора које су представници Јавног предузећа „Србијагас“ потписивали од 2007. до 2012, тако што су приватним фирмама послове изградње мреже гасовода давали без тендера. Готово сви уговори су потписани након 2008, када је на чело „Србијагаса“ дошао функционер СПС-а Душан Бајатовић.
Иако је реч о инвестицијама велике вредности, и иако се минус у пословању тог јавног предузећа последњих година без дебате покрива из државног буџета, надлежне институције делују потпуно незаинтересоване да утврде шта се дешава са пројектима изградње гасовода, шта је потрошено а шта изграђено.
Новинари Инсајдера већ неколико година истражују послове изградње мреже дистрибутивних гасовода у Србији, који би требало да доведу гас до крајњих потрошача – пре свега грађана.
Како смо до сада утврдили, у појединим случајевима рокови су пробијени, гасоводи незавршени, уз увећање првобитно уговорене цене, која је иначе углавном била знатно већа од предвиђене програмима локалних самоуправа.
“Стратешки партнери” Србијагаса
Новинари Инсајдера су механизам додељивања послова приватним фирмама на изградњи дистрибутивних гасовода открили у октобру 2013. године у серијалу Енергетски (не)споразум.
Још тада је Љиљана Хаџибабић из надлежне државне институције – Агенције за енергетику изјавила да је и сама Агенција упозоравала директора Србијагаса, Бајатовића да не може да избегава тендер тако што ће једноставно прогласити приватне фирме стратешким партнерима, ако те фирме ништа не улажу и не сносе ризик. Да би цео посао био законит није било довољно ни то што је реч о тројним уговорима – свака локална самоуправа на чијој се територији гради гасовод такође је проглашавана за стратешког партнера, представници локалних самоуправа су стављали свој потпис на ове уговоре, иако за то није било реалног основа јер целу инвестицију градње гасовода плаћа Србијагас.
Државна ревизорска институција је такође констатовала да није било основа да Србијагас додели ове послове мимо Закона о јавним набавкама, а Тужилаштво за организовани криминал већ годинама води предистражни поступак у којем између осталог прикупља податке „о једном броју општина у којима је вршена гасификација“. На питања о напретку у овом поступку, које су новинари Инсајдера поставили неколико пута у претходним годинама, Тужилаштво је открило да је предистражни поступак покренут на основу три кривичне пријаве са истоветним наводима – једна је анонимна, а две су поднеле надлежне државне институције – Антикорупцијски тим Министарства енергетике и Агенција за борбу против корупције.
У међувремену су поједини чланови Надзорног одбора Србијагаса покушали да провере о чему се ради и шта је плаћено, а шта изграђено.
Предмет анализе коју су у априлу 2015. спровели тадашњи председник Надзорног одбора у оставци Миливоје Милетић и независни члан Зоран Јанковић био је конкретно уговор о гасификацији Гроцке.
На основу података које им је доставио помоћник генералног директора Србијагаса за економију Милан Здравковић, Србијагас је до 2015. уплатио приватној фирми Миленијум тим 16.148.044 евра, односно половину од уговорене цене за гасификацију Гроцке, иако је било изграђено мање од трећине гасовода.
Новинари Инсајдера су у међувремену утврдили да су пробијени рокови за завршетак гасовода и у другим градовима и општинама – Смедерево, Панчево, Баточина, неки су од примера.
Од Владе до Владе, од новембра до новембра…
Имајући све ово у виду, као и чињеницу да је вредност уговорених послова једнака вредности пет клиничких центара попут оног у Нишу, новинари Инсајдера су у новембру прошле године поставили питање председници Владе Ани Брнабић у вези са овим пословима Србијагаса.
На питање да ли је Влада Србије контролисала реализацију уговора о гасификацији градова и општина коју финансира Србијагас, председница Владе Ана Брнабић је рекла само да верује да су то добри пројекти јер је гас еколошки енергент.
Такође је рекла да она не може да “држи у глави” детаље сваког “тако малог пројекта” у Србији и упутила нас, јавно, да питања пошаљемо на њен кабинет.
Новинари Инсајдера су већ сутрадан ујутро, 29. новембра прошле године упутили питања на кабинет председнице Владе, уз информације о томе које су све надлежне институције потврдиле истраживање Инсајдера, са молбом да нам Влада као оснивач Србијагаса достави податке о томе колико је гасовода до сада, по истеку рокова изграђено, а колико плаћено.
У последњих пет месеци више пута смо контактирали представнике службе за медије председнице Владе са питањем када можемо очекивати било какав одговор на нашу молбу. Упркос свему томе, одговор на мејл упућен председници Владе Србије 29. новембра прошле године до данас нисмо добили.
„Са задовољством ћу прочитати истраживање Инсајдера“
Министар енергетике и функционер СПС-а Александар Антић на ту функцију је ступио у априлу 2014. године. Пре њега је Министарство енергетике водила функционерка СНС-а Зорана Михајловић.
Иако је Зорана Михајловић још 2013. у интервјуу за Инсајдер изнела бројне сумње у вези са пословима гасификације, а затим чак поднела и кривичну пријаву Тужилаштву за организовани криминал, њен наследник на тој функцији Александар Антић са целим случајем, судећи по његовој недавној изјави, није упознат.
На питање новинарке Инсајдера да ли је као министар енергетике проверавао колико је километара изграђено за новац који је Србијагас исплатио приватним фирмама, Александар Антић је у марту ове године рекао да „на зна напамет те елементе“, као и да му констатација да Србијагас плаћа и послове који нису завршени, на шта су Владу Србије упозоравали и чланови Надзорног одбора тог Јавног предузећа, „не звучи логично“.
„Ја нажалост нисам био у прилици да прочитам Ваше истраживање, са задовољством ћу то урадити и у односу на то поставити питања Србијагасу да бисмо добили потпуну слику“, изјавио је Антић 6. марта 2018.
Антић се у вези са овим случајем до данас није поново огласио. Новинари Инсајдера су његовој служби за односе са медијима упутили пре неколико дана захтев за интервју на ову тему. За сада нисмо добили никакав одговор из Антићевог кабинета.
Владе се мењају, механизам исти
На челу Јавног предузећа Србијагас од 2008. налази се функционер СПС-а Душан Бајатовић, већ познат по томе што не одговара на питања новинара, чак ни по налогу Повереника за информације од јавног значаја.
Бајатовић је међутим послове склапао углавном уз сагласност Владе – прво Владе Мирка Цветковића, затим Владе Ивице Дачића, од када датирају последњи уговори о гасификацији које је Србијагас потписао, а до којих су новинари Инсајдера успели да дођу.
Бајатовић је међутим остао на функцији и након што је Владу формирао Александар Вучић, а на функцији директора Србијагаса задржала га је и председница Владе Ана Брнабић. Сви раније потписани уговори наставили су да се реализују, без увида јавности.
