Почетна » У 2024. имамо најмање 12 нерадних дана за празнике: Дан после Божића можда буде нерадни, за православни Ускрс мини одмор

У 2024. имамо најмање 12 нерадних дана за празнике: Дан после Божића можда буде нерадни, за православни Ускрс мини одмор

од Други Пишу
0 коментар

Грађани Србије ће у 2024. години имати најмање 12 нерадних дана током државних и верских празника.

Православни верници имају право на слободан дан за датум када прослављају славу, док припадници других веросповести имају право на слободне дане за обележавање својих верских празника, у складу са законом, преноси РТС.

Уколико један од датума када се празнују државни празници буде у недељу, не ради се првог наредног радног дана. Исто се не примењује у случају верских празника, осим Ускрса, који се увек прославља у недељу.

Нерадни дани током новогодишњих и божићних празника биће 1, 2, и 7. јануар.

Председник Србије Александар Вучић најавио је последњег дана 2023. године могућност да дан после Божића 8. јануар буде нерадни.

„Видећемо може ли Влада Србије да донесе такву одлуку и да дан после Божића, односно 8. јануар буде нерадни дан. Ионако тада нико не ради. Остаје да видимо да ли можемо то законски да формализујемо и како да ту одлуку изведемо и шта можемо да урадимо“, рекао је Вучић гостујући на ТВ Прва.

Након јануара месеца, следећи нерадни дани следе у фебруару поводом Дана државности који се обележава 15. и 16. фебруара, а ове године падају у четвртак и петак.

Празник рада у Србији гарантује два слободна дана – 1. и 2. маја – а одмах затим следе и ускршњи празници за православне вернике од 3. до 6. маја, што значи да ће грађани, с обзиром на то да се овај верски празник у Србији обележава нерадно, имати шест везаних дана током којих неће радити.

Дан примирја у Првом светском рату биће нерадни понедељак, 11. новембра.

Верски празници за припаднике других верисповести
Ускршње празнике католички верници обележиће нерадно, од 29. марта до 1. априла. Нерадни дан је и први дан Рамазанског бајрама за припаднике исламске заједнице, 10. априла.

Припадницима исламске заједнице слободан дан следи и првог дана Курбанског бајрама, 16. јуна. За припраднике јеврејске заједнице слободан је 12. октобар, када се обележава Јом Кипур.

За католике и припаднике других хришћанских верских заједница, првог дана Божића, у среду 25. децембра, такође се неће радити.

Празници који се обележавају радно
Први празник који Србија обележава радно је Свети Сава, 27. јануара, који је уједно и верски празник за припаднике православне вероисповести.

Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату обележава се радно 22. априла, као и 9. мај, Дан победе.

Радно се обележава и Видовдан, 28. јуна, као и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, 21. октобра.

Која су правила за државне и верске празнике?
Уколико један од датума када се празнују државни празници падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана. Исто се не примењује када су у питању верски празници, осим у случају Ускрса, који се увек прославља у недељу. Такође, припадници различитих верских заједница имају право на слободан дан кад њихова верска заједница обележава неки празник. Припадници православне вероисповести имају права на један слободан дана када обележавају славу.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Ртс/Нова

Можда ти се свиди

Оставите коментар