Данас је у Другом основном суду, готово пуне три године након напада и паљења куће новинара Милана Јовановића и његове супруге Јеле Дељанин, коначно завршен првостепени судски поступак против све четворице окривљених.
Трећеокривљени Игор Новаковић оглашен је да је крив за тешко дело против опште сигурности подстрекавањем, као што су пре њега осуђени и Драгољуб Симоновић, бивши председник Општине Гроцка и истакнути функционер СНС-а, Владимир Михаиловић, бивши полицајац, и Александар Маринковић (у бекству).
Судија Вукадин Брајушковић осудио је Новаковића на казну затвора од четири године. На исту казну је првостепено у фебруару ове године осуђен и Владимир Михаиловић, док су Симоновић, као налогодавац, и Маринковић, као непосредни извршилац, првостепено осуђени на четири године и четири месеца затвора.
Приликом изрицања пресуде, судија Брајушковић је рекао да је Новаковић у стању урачунљивости, с умишљајем, подстрекао Александра Маринковића да запали аутомобил новинара Милана Јовановића. Најављујући опширније образложење у писаној пресуди, судија је кратко закључио да је током судског поступка доказано да је Игор Новаковић извршио тешко дело на начин како је то описано у оптужници.
Милан Јовановић: Добили смо битку, али не и рат за слободу медија
Олакшање што се бар овај део процеса завршио после много мучних дана проведених у судници, увреда и претњи које су трпели од адвоката одбране и Драгољуба Симоновића, било је видљиво на лицима Милана Јовановића и Јеле Дељанин.
„Задовољан сам пресудом судије Вукадина Брајушковића и сматрам да је он доследан наследник судије Славка Жугића који је овај предмет завршио у рекордном року. Овим смо добили само једну битку, али још нисмо добили рат за слободу медија у Србији. Надам се да оваквих поступака више неће бити и да ово што сам ја доживео више неће да доживи ниједан новинар у овој земљи. Очекујем и да ће Апелациони суд да потврди изречене казне јер ми се смучило да време проводим по судовима. Ово је тридесет и неко рочиште за три године“, рекао је за Цензоловку Милан Јовановић након изрицања пресуде Новаковићу.
Милан је додао и да је искрено разочаран тиме што судија Брајушковић није уважио захтев тужиоца Ивана Дузлевског и адвоката оштећених Ане Матић да у пресуди одреди и материјалну одштету, него је оштећене упутио на парнични поступак.
„Не знам да ли ћу доживети да наплатим ту штету која ми је проузрокована“, рекао је Милан Јовановић.
АНА МАТИЋ: ОСУДА ЈЕ БИЛА НЕМИНОВНА
„Ово је очекивани развој догађаја, с обзиром на све изведене доказе током поступка док још нису били раздвојени. Било је неминовно да дође до осуде. Морамо имати у виду да пресуда против Симоновића и других још није правоснажна и да ће развој догађаја у том предмету доста утицати и на жалбени поступак у овом. Не очекујем да ова пресуда утиче на одлучивање Апелационог суда“, рекла је за Цензоловку Ана Матић.
Пресуда у истом дану кад и завршне речи
Изрицање пресуде било је изненађење јер су за данас биле заказане само завршне речи. Међутим, судија Брајушковић је након њих дао паузу од пола сата, а затим и прочитао своју пресуду. Рекло би се да је судија поступио у најбољем маниру Европског суда за људска права, који налаже брзину у поступку када је у питању оштећени старије животне доби.
Да подсетимо, у питању је првостепени поступак против јединог непресуђеног учесника подстрекачког ланца који је довео до паљења куће новинара, јер је у фебруару поступак против њега био раздвојен. Одлука о раздвајању тада поступајућег судије Славка Жугића уследила је након очигледне опструкције Новаковићевог адвоката Горана Пејића. Након тога овај случај су преузели нови судија и нови тужилац Другог основног тужилаштва.
Игор Новаковић, неосуђивани ситни зеленаш из Гроцке, био је трећа карика у ланцу подстрекавања који је, према оптужници, покренуо Драгољуб Симоновић. Новаковића је ангажовао бивши полицајац и близак пријатељ Симоновићеве ћерке Владимир Михаиловић, понудивши му новчану награду.
Новаковић се укључио из чистог користољубља јер је, поред награде, очекивао и да Михаиловића заинтересује за куповину неког плаца који је тада продавао. Новаковић је ангажовао непосредног починиоца који је у ноћи 12. децембра 2018. бацио „Молотовљев коктел“ у гаражу Милана Јовановића и Јеле Дељанин, одакле се пожар врло брзо проширио на кућу у којој су њих двоје спавали.
Тужилац тражио пет година затвора због напада на новинара и право на слободу говора
У завршној речи тужилац Иван Дузлевски затражио је казну од пет година затвора. По тужиоцу, отежавајуће околности које терете Игора Новаковића су „личност оптуженог, однос према оштећенима и последице кривичног дела“. Тужилац је рекао да је Новаковићев поступак „резултат умишљаја, мотивисан користољубљем“. Тужилац је на карају истакао да Новаковићево дело није било усмерено само против Милана Јовановића и Јеле Дељанин већ и против права на слободу мишљења.
„То није злочин само против Милана и Јеле већ је нападнуто и право да се слободно мисли и говори, нарочито кад је у питању криминал и корупција. Право на слободу изражавања загарантовано је чланом 10 Европске конвенције о људским правима“, рекао је Дузлевски и подсетио на бројне пресуде Европског суда којима се то право штити.
Тужилац је као олакшавајуће околности навео да је Игор Новаковић неосуђиван, да је породичан човек, ожењен и да има децу, али је додао да не зна да ли је то отежавајућа или олакшавајућа околност.
Заступница оштећених Ана Матић рекла је у својој завршној речи да су „протекле три године биле као вечност за Милана и Јелу и да они једва чекају да се све заврши да би за себе остварили бар комадић правде“. Она је истакла да је Новаковић учествовао у злочину са пуном свешћу и да је „у сваком тренутку могао одустати и прекинути ланац“. Истакла је да његови мотиви нису од значаја, као и да је његова одбрана била неуверљива.
„Да се само ‘сјебе ауто’ (Новаковић у одбрани тврди све време да није наручио паљење аутомобила, прим. нов.) није потребан ланац извршилаца. Довољно је узети шипку и полупати кров. Неуверљива је и Новаковићева тврдња да није знао о коме се ради јер цео живот живи у непосредном комшилуку. За све ове године поступка нисмо чули ни видели ни кајање ни извињење, ни покушај да се штета надокнади“, рекла је, између осталог, Ана Матић и придружила се захтеву тужиоца.
Адвокат одбране Горан Пејић оптужио медије за притиске на суд
Адвокат Игора Новаковића Горан Пејић тражио је ослобађајућу пресуду, али се пре изношења аргумената, уобичајено, прво обрушио на новинаре који су, по његовим тврдњама, све време притискали суд да „не суди по закону“ и додао да је током целог поступка „владао превелики страх од медија“.
„Новаковић је овде на суду већ рекао да се осећа немоћно и да не види смисла да учествује у поступку. И ја се питам да ли има смисла ова моја завршна реч“, рекао је Пејић.
Пејић је поновио своје тврдње да Игору Новаковићу не може бити суђено за тешко дело против опште сигурности подстрекавањем јер је „Маринковић поступао из нехата и последице нису биле обухваћене његовим умишљајем“.
„Новаковић може да одговара само за уништење туђе ствари за коју је предвиђена казна затвора од шест месеци и које се гони по приватној тужби“, рекао је Пејић и инсистирао да нема доказа да је Новаковић подстрекавао Маринковића да запали ауто, а од аргумената за неприхватање оптужнице изнео је већ познате оптужбе на рачун тужиоца Предрага Миловановића који је подигао оптужницу и бранио је у првостепеном поступку против Симоновића и других, а по Пејићу је на незаконит начин изнудио признање од његовог клијента.
Сам Игор Новаковић је у својој завршној речи рекао да има „горак укус у устима“ јер му се на терет стављају ствари које није урадио. Он ће имати шансу да ову пресуду обори на Апелационом суду.
Ова пресуда долази у тренутку док се очекује да Апелациони суд донесе одлуку по жалбама одбране и тужиоца на првостепену пресуду против Драгољуба Симоновића и још двојице.
Тамара Спаић Цензоловка
