Дејанова супруга М.Б. преминула је 19. априла у Ургентном центру у Београду, где је довезена тек после његовог другог позива Хитној помоћи. Нова.рс детаљно је извештавала о околностима које су пратиле овај случај, пошто нам је Дејан у јуну открио да сумња у обученост лекара из кол центра, против кога је поднео кривичну пријаву за тешко дело против здравља људи.
Пошто већ пет месеци не успева да дође до фоно записа разговора са дежурним лекаром који је примио његове позиве кобног дана, обратио се Заштитнику грађана, из чије канцеларије су га посаветовали да се позове на Закон о правима пацијената, и поднесе прекшајну пријаву против Завода за хитну медицинску помоћ у Београду и његовог директора Горана Чолаковића.
“Хитној помоћи прети милионска казна”
“Обраћао сам се Хитној помоћи и тражио фоно записе неколико пута откада сам причао са Нова.рс, али никакав одговор до данас нисам добио. У допису сам јасно доказао да се фоно запис сматра осталом медицинском документацијом, навео чланове закона на који се позивају у претходном њиховом одговору који то доказују, нико ми не одговара.
Закон о правима пацијента за ово што они раде предвиђа казну до милион динара”, испричао нам је Дејан и доставио доказ да је 27. августа предузео нови правни корак, и надлежном суду поднео прекршајну пријаву против Хитне помоћи због недостављања медицинске документације.
Закон о правима пацијената у члану 23. на који се наш саговорник позива, каже да пацијент, односно његов законски заступник има право на копију медицинске документације и сноси неопходне трошкове израде копије медицинске документације.
“Изводи, односно копије медицинске документације за умрлог члана породице могу се дати пунолетном члану уже породице, односно законском заступнику, на његов захтев, ради остваривања законом утврђених права”, стоји у Закону. У члану 44. се прописују високе новчане казне за кршење права из члана 23., које се крећу од 300.000 до чак милион динара.
Са друге стране, његов захтев за достављање или преслушавање Хитна помоћ је раније одбила са образложењем да се тонски запис доставља само на захтев суда или полиције, “јер би у супротном постојала опасност од нестручног тумачења снимка, што би угрозило заштиту лекара, а посебно зато што лекар у кол центру није у прилици да се лично увери у стање пацијента на лицу места”.
Зашто Дејан инсистира на преслушавању фоно записа разговора?
Управо је оно што се догађало “на лицу места” спорно за Дејана, пошто он тврди да је лекару у кол центру одмах нагласио да је његова супруга раније боловала од плућне тромбоемболије, стања које захтева хитну реакцију лекара.
Пошто јој је 19. априла тешко позлило, Дејан је позвао Хитну помоћ, али од лекара у кол центру добија савете за које сумња да су нестручни.
Како стоји у транскрипту разговора са кол центром Хитне, који је Дејан добио од здравствене инспекције, после разговора о симптомима његове супруге и његових наводних речи да “нема болова”, уследио је савет лекара који се јавио на његов позив да супрузи помогне да легне и да јој “мало подигне ноге”, јер је сигурно пао притисак.”
“Ја сам тада, у тој гужви, послушао упутство, иако сам касније схватио да је то опасно за оне код којих може да буде емболија у питању. Да подигнем ноге некоме коме би могао да крене тромб – па то може да убрза емболију”, испричао нам је у јуну Дејан Зејнула.
Данас једнако истрајава на томе да је од кључног значаја да преслуша тонски запис.
“Приметио сам да су у транскрипту изостављене најмање две реченице, и из тог разлога желим да упоредим транскрипт са фоно записом, јер сумњам да постоји још доказа о датим симптомима који су упућивали на ургентно стање. Како већ поседујем транскрипт, не постоји разлог да ми се одбије давање истог документа само у оригинал, односно тонској форми.
Подсећам да је прошло сат времена од првог позива до доласка Хитне помоћи по моју супругу, која је раније боловала од плућне тромболемболије, а управо је то информација коју сам дао лекару који је одговорио на мој позив, а коју је он игнорисао, о чему сведочи транскрипт разговора”, објашњава Дејан Зејнула, и наглашава да и пет месеци после кобног догађаја, не одустаје од тога да тражи правду за своју преминулу супругу.
Милица Рилак Нова