Раст бруто друштвеног производа (БДП) Србије би био упитан да у њега није уграђена инфлација и нарочито годишњи допринос девизних дознака дијаспоре и никакве манипулације то не могу променити.
Нето допринос расту БДП-а је дугорочно негативан и кад су нови кредити у питању. Реч је о бумеранг ефекту, који код враћања главница делује у обрнутом смеру, „једе” БДП појачан трошковима камата.
“Наркомански кредитни синдром” и бумеранг ефекат ће свој данак узети у годинама пред нама. Исти ефекат је и са страним субвенционисаним инвестицијама када би се рачунао њихов нето допринос “очишћен” износима субвенција, других бенефита и профита које инвеститори извлачи из Србије.
Један од промотера манипулативне статистике, министар финансија Синиша Мали је на представљању програмских начела СНС-а рекао да је Србија под влашћу напредњака регионални лидер по расту економије и да ће ове године имати раст БДП-а већи од седам одсто.
Истина је, међутим, да је Србија у периоду од 2012. године до 2020 године имала већи кумулативни раст у Европи само од Хрватске, а мањи од свих држава региона и готово дупло мањи раст у односу на раст привреде Србије од 2001. године до 2012. године.
У истом стилу је и изјава Малог “да смо у Трезору јутрос имали 370 милијарди динара”, чији је циљ да укаже да је државна каса препуна вишковима спремним за улагања.
Да би ова вест била тачна, морало је доћи до застоја у извршењу обавеза према буџетским корисницима, пројектима предвиђеним у буџету и отплати кредита, или је реч о приливу нових кредита.
То је класична манипулација, јер је само дефицит буџета за ову годину предвиђен другим ребалансом износио чак 483 милијарде динара.
Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије
