И док Србија још увек вага да ли ће увести санкције Русији, из Европске уније све редовније стижу поруке да ће од те одлуке зависти даљи преговори наше земље за чланство у тој заједници. На питање колико је реално да дође до застоја у преговорима, портпаролка ЕУ Ана Писонеро за Нова.рс каже да су одлуке о проширењу у рукама држава чланица, али да се од наше земље очекује да усклади своју спољну политику са Бриселом.
Иако декларативно више од 20 година на европском путу, Србија је и даље далеко од пуноправног чланство у ЕУ. На ту чињеницу утицали су бројни фактори, између осталих и ранији проблеми у сарадњи са судом у Хагу, нерешен статус Косова, недостатак владавине права и демократије, спорост у спровођењу реформи, али и блискост са Кином и Русијом.
Узимајући у обзир све околности и није претерано изненађење што је Србија, као земља канадидат за чланство у ЕУ, отворила 22 од укупно 35 поглавља и привремено затворила два поглавља која се тичу области науке и истраживања и образовања и културе.
Писонеро: Од Србије се очекује да се усклади са ЕУ
Портпаролка ЕУ Ана Писонеро рекла је за “Нову” да та заједница очекује од наше државе да се постепено усклади са њиховом спољном политиком.
“ЕУ је најоштрије осудила ничим изазвану и неоправдану војну агресију Русије на Украјину и увела је опсежне пакете санкција руском и белоруском режиму, циљајући на појединце, институције и компаније. Тиме је ЕУ послала јасну поруку да подршка руској инвазији кошта. Санкције ЕУ у вези са поступцима Русије, којима се подрива територијални интегритет, суверенитет и независност Украјине остају под сталним надзором. Било коју одлуку о увођењу додатних мера Русији или њеним присталицама доноси Савет једногласно”, наводи она.
Писонеро подсећа да се Србија усагласила са Декларацијом високог представника ЕУ којом се оштро осуђује одлука Владимира Путина да призна Доњецк и Луганск као независне ентитете, као и одлуку о слању руских трупа у ове области.
“Србија је такође подржала резолуцију Генералне скупштине Уједињених нација о агресији на Украјину, најоштрије осуђујући агресију Руске Федерације на Украјину. Међутим, Србија се није ускладила са рестриктивним мерама ЕУ које произилазе из војне агресије Русије на Украјину”, напомиње наша саговорница.
Она додаје да је Србија идентификовала улазак у Унију као свој стратешки приоритет, те да је преговарачким оквиром предвиђено њено постепено усклађивање са спољном политиком званичног Брисела.
“Очекујемо да она постепено усклађује своју политику према трећим земљама са политикама и ставовима које је усвојила ЕУ, укључујући и у вези са рестриктивним мерама. Одлуке о наредним корацима у вези са проширењем су у рукама држава чланица”, рекла је она.
Да ли постоји ризик да пут ка ЕУ буде заустављен
Судећи по изјавама које су у претходном периоду стизале из Брисела, пут наше земље ка Унији могао би бити и додатно закомпликован, уколико Србија одбије да се придружи санкцијама Русији.
О томе је у недавном интервјуу за Нова.рс говорила и Вола фон Крамон, посланица у Европском парламенту и известилац Зелених за Србију.
“Придруживање ЕУ је процес који захтева испуњавање добро успостављених стандарда, али и усклађивање са нашим вредностима и принципима. Санкције руским субјектима и политичарима су управо то – принципи и вредности у пракси. Усклађивање Србије са спољном политиком ЕУ је заиста неопходно за даљу интеграцију у ЕУ, јер неће бити подршке отварању нових кластера или поглавља ако се то не учини”, објаснила је она.
Слична порука стигла је и Европске комисије, из које је поручено да би од става Србије о руској агресији на Украјину могао да зависи процес интеграција.
Мајкл Милер, шеф јединице за Црну Гору и Србију у Комисији, указао је на услове за напредак Србије у процесу преговора о чланству, укључујући владавину права и дијалог са Косовом али је подвукао да ће се узети у обзир и питање увођења санкција Русији.
„Дошло је до веома значајне еволуције у геополитичком контексту и став Србије о агресији Русије на Украјину биц́е суштински елемент који треба размотрити. Србија је свесна очекивања ЕУ о усклађивању, укључујуц́и рестриктивне мере (против Русије)“, изјавио је Милер на састанку Спољнополитичког комитета Европскг парламента где се расправљало о нацрту резолуције о Србији.
Известилац за Србију у Европског парламента Владимир Билчик такође је поручио да би неувођење санкција имало и последице по Србију.
Он је рекао да, сада кад се конвенционални рат вратио на континент, свако треба да заузме јасан став.
“Моја пријатељска жеља је да Србија искористи сваку прилику да се потпуно усклади са позиијом ЕУ о руској агресији на Украјину. Суверене државе праве суверене одлуке. Оне такође имају последице за међународна партнерства, савезе и интеграције. Моја нада је да ће одлуке Србије, након избора овог месеца, одражавати европске аспирације Србије“, закључио је Билчик, позивајући друге европске посланике да заједнички раде на европској будућности Србије.
„Суверене државе доносе суверене одлуке, али суверене одлуке такође имају последице по међународна партнерства, савезе и европске интеграције. Надам се да ц́е одлуке у Србији након избора, одражавати европске тежње Србије”, поручио је Билчик.
Нешто раније, упозоравајућу поруку Београду упутио је и портпарол Европске уније, Питер Стано.
Он је изјавио да Брисел очекује од Србије да се усклади са санкцијама, уз напомену да ће ЕУ доносити важне одлуке за Србију на основу привржености Београда њиховим вредностима и принципима.
”Разговарамо са Србијом у оквиру приступних преговора, као и кроз различите контакте – од експерата до највишег политичког нивоа. Процес је у току, а наши партнери у Србији, као и други, врло су свесни колико је ово питање важно за ЕУ”, рекао је Стано.
Посланици траже замрзавање преговора, ЕП позива Србију да уведе санкције
У нацрту Резолуције о Србију, о којој ће тек расправљати посланици Европског парламента, посебна пажња посвећена је чињеници да је Србија једина земља у Европи, уз Белорусију, која није увела санкције Русији.
Из ЕП су позвали нашу земљу да се ускладе са спољном политиком Уније.
“Европски парламент због чињенице да се Србија није ускладила са санкцијама ЕУ након руске инвазије на Украјину и позива новоизабране власти да покажу стварну посвећеност вредностима ЕУ и да се ускладе са њеним одлукама и ставовима у спољној и безбедносној политици, укључујући санкције Русији”, наводи се у нацрту документа о ком ће те расправљати европосланици.
Они који ће сасвим сигурно имати амандмане на Резолуцију о Србији су либерали, који су у марту месецу упутили писмо шефици Европске комисије Урсули фон дер Лајен и високом представнику ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепу Борељу у ком упозоравају на висок степен ауторкатије у Србији, проблеме са слободом медија и говора, као и на чињеницу да је владавина права у константно паду у нашој земљи. Том приликом су навели да је кулминација свега одбијање Србије да се усклади са ЕУ ставом о Русији, због чега су предложили да се привремено замрзну приступни преговори.
„Србија је, нажалост, значајно назадовала у областима као што су владавина права, људска права, слобода медија и слобода изражавања. Заиста је запањујуће видети како после година претприступне подршке и интензивних преговора о приступању, српски медијски пејзаж – који је чврсто под контролом владајуће странке СНС – велича Путина и шири лажне вести о ЕУ и руској агресији у Украјини на дневној бази“, наводи се, између осталог, у документу који је портал Нова.рс добио на увид.
Војислав Милованчевић Нова
