Женама је у данашње време веома тешко да остваре и ускладе радну и породичну функцију , јер немају довољну подршку институција.На селу је овај проблем посебно изражен. Сеоским женама је ограничена могућност запошљавања, образовања и економског остамостаљивања.
Жене имају много мање имовине у власништву, у службеној комуникацији су језички невидљиве , јер су означене мушким занимањима , у свакодневној комуникацији често се указује лош однос према жени и употребљава се секситистички жаргон.
Најчешће , оне нису власнице имовине, што је ограничавајући фактор у запошљавању сопственог посла.Бројни су примери дискриминације као што је на пример неплаћен женски рад у породичној сфери.
Жена на селу мора да зна која су њена права, доступност услуга које може користи и како да добије подршку у друштву и заједнице ,те да има једнаке могућности као и запошљавање жена у градовима.
Важан положај жена на селу је да понудимо могућност а то се односи пре свега на побољшање њиховог економског положаја.Организовасност жена на селу могу да зауставе негативан тренд и оснаже пољопривреду у целини.
