Најстарији посланик „Уједињених за победу Србије“ привремено преузима вођење Републичког парламента
Владета Јанковић, универзитетски професор у пензији, који је наступао као кандидат опозиционе листе „Уједињени за победу Србије“ за градоначелника Београда и био високо пласиран на листи кандидата за републичке посланике те коалиције (седмо место) требало би да привремено преузме вођење Народне скупштине. Према сазнањима и анализама Демостата, Јанковић (рођен 1940. године) биће настарији посланик у предстојећем сазиву Републичког парламента, што према важећим правилима значи да ће до избора новог шефа Скупштине председавати тим телом, а ако не може или не жели да председава то ће учинити „следећи најстарији присутни народни посланик“.
По већ устаљеној пракси, председавајућем у раду помаже по један најмлађи народни посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких мандата ( у овом случају: листа око Српске напредне странке, „Уједињени за победу Србије, листа СПС-ЈС-ЗС и коалиција НАДА), као и генерални секретар парламента. Процедуре налажу да прву седницу новог сазива Скупштине сазива председник парламента из претходног сазива (Ивица Дачић) и да то заседање треба да се одржи најкасније 30 дана од проглашења коначних резултата избора. Подсетимо, на седници Републичке изборне комисије одржаној 6. априла саопштено је да се рокови за проглашење коначних резултата избора у Србији одлажу због поновљеног гласања на појединим бирачким местима, које ће бити обављено у суботу 16. априла.
На првој седници новог сазива Републичког парламента врши се потврђивање мандата народних посланика, избор председника Народне скупштине, избор потпредседника Народне скупштине, именовање генералног секретара Народне скупштине, а том приликом обично се бирају и чланови радних тела Народне скупштине, као и чланови сталних парламентарних делегација у међународним институцијама.
Мада се председавање Скупштином до избора новог руководства сматра углавном церемонијалним чином, познаваоци политичких прилика у нашој држави незванично наводе да ће иступање Владете Јанковића на тој позицији дати опозицији додатну видљивост и значај, нарочито имајући у виду чињеницу да је и даље неизвесно са киме ће напредњаци формирати нову парламентарну већину. Као што је већ добро познато, остаје питање да ли ће „долазећи“ сазив власти чинити напредњаци и странке мањина, пре свега Савез војвођанских Мађара , или ће се у владајућој коалицији са СНС-ом поново наћи и социјалисти Ивице Дачића, који су, судећи према постизборним изјавама појединих истакнутих функционера СНС-а „пали“ у немилост напредњачког руководства због порука које су слали током минуле кампање, укључујући изразито проруску реторику. Истовремено, тврди се да Александру Вучићу и њему оданим људима није „нимало право“ што је СПС на парламентарним изборима узео сто хиљада нових гласова, међу којима су и некадашњи бирачи СНС-а, иако су социјалисти подржали Вучића као кандидата на председничким изборима.
Председник Републичког парламента има значајна овлашћења, укључујући: представљање Народне скупштине; сазивање седница Народне скупштине и утврђивање предлога дневног реда; председавање седницама Народне скупштине; сазивање састанака колегијума Народне скупштине и председавање тим састанцима; старање о раду на седницама Народне скупштине и о примени Пословника; старање о благовременом и усклађеном раду радних тела Народне скупштине, а врши и друге послове утврђене законом и Пословником, укључујући: замењивање председника Републике (када је председник Републике спречен да обавља дужност или му мандат престане пре истека времена на које је биран. Председник Народне скупштине може да замењује председника Републике најдуже три месеца); расписивање избора за председника Републике; расписивање избора за одборнике; доношење одлуке о проглашењу ванредног стања и одлуке о проглашењу ратног стања…
