Arno Gujon, najveći francuski humanitarac u Srbiji, koji je već 13 godina “anđeo čuvar“ Srba na Kosovu, doživeo je u petak ogromnu neprijatnost kada je gostujući u emisiji „Novi dan” na Televiziji N1, gde je otišao kako bi najavio buduće humanitarne akcije, maltene morao da se pravda što pomaže Srbima u enklavama!
U ekskluzivoj ispovesti za naš list ispričao nam je kako se osećao u tim momentima, šta ga je najviše povredilo i istakao da je uveren da je taj napad na njega pažljivo pripreman!
– Početkom nedelje zvala me redakcija Televizije N1 da dođem da gostujem u emisiji „Novi dan” u petak, 1. decembra. Rekli su mi da žele da razgovaramo o mom humanitarnom radu i da najavimo tribinu koju ću održati na Fakultetu političkih nauka. Bio sam presrećan što ću konačno imati priliku da govorim o svojim humanitarnim akcijama na N1, pošto me do tada nisu nijednom pozvali da gostujem. Takođe me je radovala činjenica što ću gledaocima Televizije N1 moći da objasnim u kakvoj nehumanoj situaciji se nalaze Srbi na Kosovu i Metohiji, pošto se na tom kanalu retko govori o tome. Međutim, o tome skoro da nije bilo reči. O mom 13 godišnjem radu smo pričali samo tri minuta. O humanitarnoj situaciji u enklavama ni minut – počinje priču Arno. On dodaje da je ostatak vremena morao da odgovara na napade novinarke, koja je, kako kaže, pokušavala da ga destabilizuje.
– Pitala me je za moje političko opredeljenje, pokušala da ocrni mene i moj rad povezujući me sa nacionalistima u Srbiji, pošto sam učestvovao na vidovdanskom maršu 2009, kada sam 15 dana išao peške od Beograda do Gazimestana. Iskoristila je i argument da je jedan nacionalistički pokret okačio moju sliku na svom sajtu. Očigledno je da su se pažljivo pripremili za te napade i da su imali nameru da me demonizuju kako bih ispao loš momak. Pošto nisu uspeli u tome, onda su cenzurisali intervju i nisu ga objavili na svom sajtu – kaže Gujon i ističe da se sada oseća jako povređeno.
Čuva Srbe na Kosovu kao svoje
Poslednjih 13 godina, zahvaljujući Gujonu, na Kosovo je stiglo 40 konvoja humanitarne pomoći u vrednosti od 3,5 miliona evra. Kroz direktne investicije uloženo je 1,5 miliona evra u obnovu 27 škola, bolnica, crkava i manastira. Ulaganjem u farme i plastenike oživeo je ekonomiju na Kosovu, pa ljudi više ne žive samo od humanitarne pomoći, već od svog rada. Trenutno na Kosovu i Metohiji renovira četiri škole. Cena ovih temeljnih radova je 100.000 evra, a sprema se i tradicionalni božićni konvoj pomoći. U toku je i izgradnja farme, projekta za koji je izdvojeno 150.000 evra.
– Mislim da nisam zaslužio tako nešto. U Francuskoj sam morao često da se pravdam zbog pomoći koju pružamo Srbima na Kosovu, ali iskreno, nisam očekivao da ću to morati da radim i u Beogradu. Ono što radimo već 13 godina je apolitično. Naš humanitarni rad okuplja ljude iz različitih horizonta koji misle različito o politici, ali su ujedinjeni putem naše humanitarne organizacije u pomaganju srpskim enklavama na Kosovu. Ja se ne bavim politikom, već humanitarnim radom, i zato sam uspeo da okupim 12.000 donatora iz cele Francuske. Siguran sam da je i to razlog što me mnogi u Srbiji cene i podržavaju. Ove političke podele me ne zanimaju. Kosovo ne treba da nas deli, nego da nas okupi – priča humanitarac koji već nekoliko godina ponosno nosi srpski pasoš.
Na kraju kaže da uprokst neprijatnom napadu, sada pokušava da se koncentriše na naredne akcije.
– Trenutno privodimo kraju renoviranje 4 škole za koje smo dali 100 000€, završavamo izgradnu farme za tov svinja kod Novog Brda (iznos naše donacije je 150 000€) i pripremam naš božićni konvoj koji kreće iz Francuske za nekoliko nedelja. Biće to naš 43 humanitarni konvoj od 2004. Jedno je sigurno, nastaviću da budem uz Srbe na Kosovu i Metohiji i neću posustati – završava Arno.
Pitanja koja su ga uvredila
Kako Francuz u utorak, 5. decembra, na Fakultetu političkih nauka treba da održi predavanje „Humanost u 21. veku”, upitan je da li će studentima reći koje je njegovo političko opredeljenje. Zbunjen pitanjem, Gujon je odgovorio da je to potpuno nebitno za ono čim se bavi, a to je pomaganje srpskom narodu na Kosovu. Usledilo je pitanje – kako će pričati o humanosti u 21. veku kad potiče iz zemlje koja ima negativan stav prema islamu i islamistima? Na kraju, možda i najupečatljivije pitanje bilo je zašto je učestvovao u vidovdanskom maršu, koji je organizovao SNP „1389“.
