Прво, преживели смо и рођени смо нормални, иако су наше мајке кад их је болела глава пиле аспирине, јеле храну из конзерви, пушиле и радиле до задњег дана трудноће и никад нису биле тестиране на дијабетес…
У то време упозорења у стилу “чувати далеко од дохвата деце” на бочицама са лековима, вратима и ормарима нису постојала.
Ми, када смо имали 10-11 година нисмо носили Памперсице. Пишали смо у кревет..
Као деца, возили смо се у аутима без појаса и ваздушних јастука и нисмо морали имати кациге на глави за вожњу бициклом или на ролерима, пише Укусно.
Пили смо воду из црева за заливање баште, а не из флашица купљених у великим трговачким ланцима. Делили смо флашицу Кокте или Коле са нашим пријатељима и нико није умро због тога, пише укусно.
Јели смо млечне сладоледе, бели хлеб и прави путер, пили кокте, наранџе које су и тада биле пуне шећера, али нисмо били дебели зато што смо смо се стално играли напољу.
Излазили смо из куће ујутро и играли се по цели дан, скривача, граничара, лопова и пандура, краљица 1-2-3, каубоја и индијанаца, залога, фантома и свега осталог што је само дечја машта била у стању смислити,све док се није упалила улична расвета које онако није било превише.
Неретко, нас нико није могао наћи по цели дан, па је и родитељски шамар била део одгоја а без злостављања у породици.
И никад није било проблема…
Проводили смо целе дане радећи тркачке даске од отпада из подрума, спуштали се низ улице заборављајући да нисмо направили кочнице.
Након пар падова, сломљених прстију и модрица научили смо како решити проблем.
Ми нисмо имали имагинарне пријатеље ни проблеме с концентрацијом у школи.
Нама нису давали таблете против хиперактивности. Ми нисмо имали школског психолога и усмеривача па смо ипак завршавали некакве школе.
Нама нису продавали дрогу испред школе…
Ми нисмо имали Playstation, Nintendo, X-box,, никакве видео игрице.
Нисмо имали 99 канала на телевизији (само два и то други тек од поподне),
Нисмо имали видео рекордере, surround sound, мобилне, компјутере, Интернет, chat rooms…….
И ми смо имали пријатеље и ми смо ишли ван дружити се сњима.
Падали смо с дрвећа, знали се порезати на стакло, сломити зуб, ногу или руку , али наши родитељи никада нису ишли на суд због тога.
Играли смо се с луком и стрелом, градили тврђаве од снега, бацали петарде за Нову годину,читали хрпе цртаних романа и све смо то преживели без последица!
Возили смо се бициклом или пешке дотрчали до пријатељеве куће, звонили на врата или једноставно улазили у њихову кућу да се дружимо и будемо заједно!
Кад упаднемо у проблеме са законом, родитељи нису плаћали кауцију да нас извуку.
У ствари, били су често строжи него сам закон!
Последњих 50 година су биле најплодоносније године у иторији човечанства.
Наше генерације су дале најбоље изумитеље и научнике до данас.
Имали смо слободу, право на грешке, успех и одговорност.
И научили смо живети с тим !
И ти припадаш тој генерацији?
ЧЕСТИТАМ!
МОЖДА ЋЕШ ЖЕЛЕТИ ПОДЕЛИТИ ОВО СА ОСТАЛИМА КОЈИ СУ ИМАЛИ СРЕЋЕ ОДРАСТАТИ КАО ПРАВА ДЕЦА, ПРЕ НЕГО ШТО СУ АДВОКАТИ, ДРЖАВЕ И ВЛАДЕ ПОЧЕЛИ ОДРЕЂИВАТИ КАКО ТРЕБА ЖИВЕТИ !
Можда би било добро послати ову поруку и вашој деци да виде како су њихови родитељи одрастали.
Извор: укусно
