Наша земља заузела 13. место у свету по броју самоубистава. Тешка депресија, губитак посла, дуговања и љубавни проблеми најчешћи окидачи за суицид.
Самоубиства и покушаји самоубиства у Србији добијају размере епидемије, а мушкарци се по статистици убијају више од жене, показала су истраживања објављена у најновијем броју магазина Њузвик.
Национална група за превенцију самоубистава у Енглеској објавила је листу на којој је Србија заузела високо 13. место по броју самоубистава са 1.200 људи годишње који себи одузму живот.
– Самоћа је заправо једно место. Сви они људи које волиш тамо не постоје, тишина и емотивна изолација су заглушујући. Количина бола је непремостива. Тресеш се, знојиш се, плачеш. Не видиш други излаз – овако А. С. описује како се осећао непосредно пре покушаја самоубиства. Нажалост, није једини.
Дугогодишња лоша финансијска ситуација, чињеница да је у Србији срамота обратити се психологу и трауматична искуства доводе до тога да стрес, усамљеност и депресија постану део свакодневице неких људи, који излаз виде у одузимању живота.
– Најчешћи разлог за самоубиство у Србији свакако је тешка депресија, затим финансијски и љубавни проблеми. Губитак посла, пропаст неке инвестиције, дуговања, све су то разлози због којих се неки људи одлучују на најгоре. Неузвраћена љубав или развод такође могу да буду окидач за суицид, али свему томе ипак мора претходити нека врста тешке депресије. Особе које болују од тешке или неизлечиве болести такође се некад одлучују да дигну руку на себе – каже психијатар Добривоје Радовановић.
Милена Јерков Бибић, волонтерка у Центру за превенцију самоубиства „Срце“, каже да је депресија најчешћи узрок суицида, али да ментална обољења не морају увек бити разлог.
– Самоубиство следи после низа лоших догађаја с којима особа не може да се бори. Живот се одузима потпуно свесно: због раскида, због губитка неког блиског, отказа… Ако се неко убије, не мора да значи да је био ментално оболео – каже Бибићев.
Милена Јерков Бибић
КОД НАС ЈЕ СРАМОТА ИЋИ КОД ПСИХИЈАТРА
Велики проблем у превенцији самоубистава представља чињеница да људи дуго болују од депресије пре него што потраже стручну помоћ.
– Особа која се обрати психијатру у Србији аутоматски је луда, а у малим срединама, где се сви знају, цела породица биће посрамљена. То доводи до тога да се људи не обраћају лекарима или се пак обраћају касно, кад депресија већ узме маха, па понекад долази до најгорег – сматра Милена Јерков Бибић из Центра за превенцију самоубиства „Срце“.
Траже спас у алкохолу
За 60 година због самоубистава у Србији је нестао град величине Добоја или Обреновца.
Мушкарци су угроженији јер нерадо траже помоћ и користе фаталне методе лечења, попут тражења спаса у алкохолу
Региони с највећим растом незапослености имају највећи пораст стопе самоубистава.
(kurir)
