Тајна успеха једне државе и друштва је у ситницама, пошто је тоталитет ситница оно што чини живот.
Да бисмо променили земљу и учинили је удобнијим и нормалнијим местом за живот морамо да престанемо да будемо патриоте само на речима и да то постанемо на делима. Не морате да умрете за своју земљу, много је боље да за њу почнете да живите.
Ако постоји нешто што Србији недостаје, онда је то јединство речи и дела. Сви много причају и сви су у начелу велики родољуби, али када се пређе са испуштања звукова на стварно понашање онда се види да у нашој земљи истинских патриота скоро и да нема.
Могло би се рећи чак и да су истински родољуби најчешће они који о томе ћуте и који се тако уопште и не представљају, док су они који се највише бусају у груди највећи србомрсци од свих људи.
Ево седам типова баш таквих припадника нашег народа. Листа наравно није потпуна, али дајемо вам слободу да је прошитире у коментарима.
1. Људи који пљују на улици
Ово је наизглед безазлена активност којој се одаје огромна већина становништва. Какве она везе има са љубављу према отаџбини? Сваке везе. Прво, одвратно је. Људи ходају по улици са нечијом шлајмаром на сваком кораку. Друго, пљувачка ствара ужасан амбијент којим се крећемо и подсвесно доприноси много тежим облицима понашања који свеукупно руше јавни интерес (то је интерес свих нас заједно) и стварају катастрофалну слику о нашој земљи, пре свега нама самима. Само је један корак између непоштовања рођене државе пљувањем, и пљачкања њене имовине због којих умиру бебе јер нема довољно инкубатора у болницама.
2. Људи који по улици бацају смеће
Контејнери и канте постоје са разлогом, а разлог је једноставан: не желимо да живимо у смећу. Због чега? Није хигијенски, уништава се животна средина која сутра треба да остане потомцима данашњих генерација и за коју су милиони људи умирали, и поново да кажемо и за ово, подсвесно креира катастрофалну слику о земљи у којој живимо, и то у нама самима. Свако ко баци пластичну флашу на травњак у парку уместо у канту дословно уринира по гробу Незнаног јунака. Исто чини и свако ко баца смеће по дивљим депонијама и по природи. Исто чини и свако ко унирира под нечијим прозором. Поштујте земљу по којој ходате и људе са којима делите исти ваздух.
3. Људи који уништавају јавну својину
Ако поломиш засађено стабло на улици не само што си очити кретен, него си још и непатриотски кретен. Шта ти смета дрво? Ако хоћеш да ломиш нешто иди кући и сломи своје огледало пошто је најмање што заслужујеш седам година тешке несреће. Шта ти смета канта, или телефонска говорница, или саобраћајни знак, или љуљашка за децу у парку, или фини уметнички графит? Све што се налази на улици има своју сврху. Ако хоћеш да живиш у разваљеној земљи пресели се у неку коју мрзиш и посвети се систематски њеном уништавању. Или, још боље, престани да се понашаш као идиот и остани у својој.
4. Људи који не поштују старије грађане
Држава и друштво нису настали ни из чега, него су се развили током дугог временског периода и свако ко је икада живео на овај или онај начин допринео је њеном стварању. Старији грађани, пензионери, су живи припадници генерација које су градиле оно што смо ми сада имамо. Можда то није савршено, али ако се према старијим поколењима понашате као да су гамад рушите и ово што имамо. Притом, ти људи то нису заслужили. Људи који рецимо вичу на пензионере јер споро излазе из аутобуса, или зато што се уопште возе јавним превозом, или чак их ударају, не само што се понашају неморално него снажно доприносе будућем нестанку државе коју наводно воле. Још су приде и проклете кукавице које нападају слабије.
5. Људи који су отишли из Србије, али секу вене због свог родољубља и говоре нам да је Запад из кога неће да се врате ужасан
Сви их знамо. Нека престану да се*у.
6. Људи који верују у, и шире, теорије завере и тиме заглупљују и себе и народ који наводно воле
Кажу да су веровању у теорије завере најподложнији слабо образовани људи, функционално неписмени, обезвлашћени, они разочарани у живот који морају некако да објасне зашто нису успели. Мора неко да буде крив, никако не смемо да будемо ми. Ни ми лично, ни ми као народ, ни ми као врста. Ништа се не дешава случајно и спонтано, упркос томе што се већина историјских догађаја заиста дешава без икаквог плана и програма. Не кажемо да закулисне радње не постоје, али ако у свему тражите закулисну радњу не помажете ни себи ни друштву у коме живите. Шта више, одмажете му и онемогућавате му да се сабере и да погледа себи у душу. Ништа није тако корисно људском бићу као ауторефлексија и самокритика. Ништа.
7. Људи који краду кад оду у иностранство
Чим пређете границу ви престајете да будете на домаћем терену и све што радите на другој страни наше завесе има свог одјека у умовима људи са којима сте у контакту. Ниједна земље, па ни Србија, није острво (чак ни острвске земље нису острво) да би могла себи да приушти да је се не тиче како је други третирају. Ко оде ван земље и краде у иностранству свесно доприноси томе да свет Србе види као лоповски народ. Да ли је то заиста начин на који желите да други виде Србе? Да ли ви мислите да су Срби лопови? Зашто мрзите свој народ који наводно волите?
