За неплаћену казну за паркирање Петар В. је од извршитеља добио три пута већи рачун од самог дуга па, уместо 6.500 динара, мора да плати 21.270.
До тог износа извршитељи су дошли након што су му на главни дуг додали камату, таксу МУП, доставу закључка, таксу ПИО фонда, састављање поднеска, достављање писмена, надзор над извршењем и – награду за извршитеља.
– Знао сам да постоји награда за извршитеље у висини око 4.000 динара, али су ме остале ставке запрепастиле. Не могу да верујем да ја плаћам извршитељима то што су тражили моја документа од МУП да би знали ко сам и где треба да ми уруче казну. То је страшно! – каже наш читалац.
Последњих дана на удару су се нашли дужници београдског „Паркинг сервиса“, који сада преко извршитеља наплаћује дугове оних који нису прихватили понуђени репрограм.
Иван Милошевић из Коморе извршитеља каже да су извршитељи приморани да неке од тих трошкова свале на грађане.
– Проблем је што није решен правни статус извршитеља. Они обављају државни посао, али се воде као нека врста предузетника, па су сви државни органи почели да им наплаћују податке о туженима које су извршитељи по закону дужни да прибаве. Ако би те таксе плаћао сам извршитељ, био би у минусу, па трошак прелива на дужнике, што је скандал. Тражили смо од свих да нам обезбеде да све те податке добијамо бесплатно, али они неће – каже Милошевић.
Ипак, то не оправдава чињеницу да извршитељи таксу коју МУП плаћа 300 динара дужнику могу да наплате максималних 6.000 динара, па грађани треба да буду срећни када одлуче да им наплате „само“ 1.800 динара, односно шест пута више од реалне вредности.
На исти начин увећава се и трошак за таксу ПИО фонду и катастру, које коштају до 720 динара, али за које грађани преко извршитеља дају бар дупло.
– У ту цену ми урачунавамо време које смо утрошили на прибављање те таксе, материјал, гориво, радника који је био задужен за тај посао, време проведено ван канцеларије… – правда се један београдски извршитељ.
Иначе, извршитељи без налога суда могу да наплаћују дугове за које имају рачун, односно дугове јавних предузећа, док им је за приватне дугове потребна судска пресуда.
Г. Авалић Блиц
