Мајка је умрла, а отац се тешко разболео. Не знам шта ће бити с нама, каже Миљана Тоскић (12), која са братом Жељком (11) брине о петочланом домаћинству.
Миљана и Жељко су летос остали без мајке. Живе са оцем, баком и стрицем у планинском селу Козница код Александровца.
Једини стални приход је бакина пензија од 7.300 динара. Због болести њихових укућана: оца Зорана (58), који је у протеклих месец дана два пута био на операционом столу, баке Ленке (86), која се због прелома кука и десног колена тешко креће и помоћу штака, и стрица Боже, који је тежак срчани болесник, Миљана и Жељко брину о комплетном домаћинству.
Мајка умрла, отац се разболео
– Након мамине смрти, сестра и ја смо преузели бригу о породици. Све што желимо је да не останемо гладни и да нам тата, бака и стриц оздраве. Стално размишљамо шта ће бити с нама ако тата не оздрави – каже Жељко.
Овом дечаку су свакодневне бриге и проблеми одузели детињство и пре времена га учинили озбиљнијим и зрелијим од својих вршњака.
Сваког јутра док Жељко нацепа дрва и наложи шпорет…
– Сваког дана устајемо у пет ујутру. Док ја цепам дрва и наложим наш и бакин шпорет, Миљана храни стоку, а потом спрема доручак за све нас. Око седам сати крећемо пешице у школу, која је око шест километара удаљена од куће. По повратку из школе, поново морамо да нахранимо краву, па тек онда Миљана почиње са припремом ручка. Тако је сваки дан, осим суботе и недеље, када не идемо у школу па устајемо око седам сати – додаје Жељко.
… Миљана прво нахрани стоку, па спреми доручак
Откад им је у јуну ове године умрла мајка, а након тога се тешко разболели њихови укућани, Жељко и Миљана живе у неизвесности.
Живот проводе у мемљивој соби од петнаест квадрата недовршене очеве куће. Ту, поред оболелог оца, спавају, једу, уче…
Понестаје хране
– У нашој кући све понестаје: зејтин, шећер, брашно, кромпир и много тога другог. Сваког дана страхујемо да не останемо гладни. Већ неколико месеци нисмо купили сок или појели чоколаду, јер немамо новца. За време великог одмора, кријемо се иза зграде школе да не гледамо вршњаке док ужинају. Све се некако окренуло против нас. Ми немамо детињство, не знамо за дечју радост, за дечју игру – плачући прича Миљана.
Жељко и Миљана сваки дан се из школе врате изгладнели и исцрпљени.
Препешаче по 12 километара, одслушају наставу, неколико часова, а да притом ништа не поједу.
Уче углавном ноћу, кад заврше све кућне послове
Још болније је чути да су ови малишани због сиромаштва често одбачени у друштву.
– Неће сви у школи да се друже са мном. Виде да сам сиромашна и да носим стару обућу и одећу – жали се Миљана.
Да имамо бар бицикле
Упркос тешком животу, ово двоје малишана нису изгубили веру у боље сутра.
– Иако нам је много тешко што смо остали без мајке и што се због тога тата разболео, нисмо се предали, верујемо да ће доћи бољи дани. Надамо се и да ћемо једног дана моћи да купимо бицикле како бисмо њима ишли у школу. Сада сваки дан изгубимо по три сата у пешачењу до школе и назад – кажу Жељко и Миљана.
Погледајте како живе Миљана и Жељко:
Укључите се у акцију
“Срце за децу”!
Омогућимо Миљани и Жељку боље услове за живот. Ако желите да помогнете, можете послати СМС на број 2552 или уплатити средства текући рачун Блиц фондације: 2750010221949709 90 – рсд, Социете Генерале Србија, Београд.
Гвозден Здравић Блиц
