Никола Селаковић одлази из владе, уместо њега на чело министарства правде стиже Мирољуб Томић, актуелни заменик председника Високог савета судства, сазнаје Узбуна.
Најава Селаковићеве смене изазвала је панику у врху Српске напредне странке. Овом одлуком Вучић је показао спремност да откачи и најлојалније сараднике. Селаковић је беспоговорно обављао прљаве послове, злоупотребом службеног положаја извршавао кривична дела, претворивши правосудни систем у сервис Вучићеве фамилије. На Вучићев миг Селаковић је предводио хајку на тада неподобног тајкуна Мирослава Мишковића, вршио је притисак на Уставни суд да не реагује на очигледно кршење Устава потписивањем Бриселског споразума и смањењем пензија. Он је режирао скандалозни закон о нотарима, који је, услед штрајка адвоката, на неколико месеци зауставио рад судова. Вучић је преко Селаковића управљао марионетама на највишим правосудним функцијама, од председника Касационог суда Драгомира Милојевића, преко председника београдског Вишег суда Александра Степановића, па до тужиоца, пре свих Загорке Доловац и Миљка Радисављевића. Пре и током избора Државног већа тужилаца и јавних тужилаца, Селаковић је Доловчевој врло конкретно објаснио шта ће је снаћи ако не буде покорна: „Ако не умукнеш, пливаћеш Дунавом“. Умукла је. То ради и Радисављевић, који је, по личном Вучићевом налогу, монтирао истраге и оптужнице у случају Мишковића и убиства Славка Ћурувије. Под притисцима, Радисављевић је једва дочекао да га на месту тужиоца за организовани криминал наследи чачански адвокат Младен Ненадић. Селаковић је руководио судским поступцима у аферама у којима је главни јунак био бата Андреј Вучић, заштитом од одговорности за прање пара преко фирме „Асомакум“ и прогоном припадника Жандармерије који су га пендрецима одвикавали од вандализма. За Селаковићевог мандата на најбруталнији начин прекршен је Устав и низ закона, а све у интересу Вучићевих пословних партнера из Уједињених Арапских Емирата и Немачке. Арапима је поклоњено 90 хектара у центру главног града за потемпкиновски пројекат „Београд на води“, а Немци су изменом Закона о државном земљишту добили могућност да по мизерним ценама купе најплодније војвођанске оранице и угрозе егзистенцију 60.000 породица паора. Селаковићев мандат остаће упамћен по прогону најсиромашнијих, који се од јуриша судских извршитеља бране претњама самоубиством, и, истовремено, заштити тајкуна, који некажњено врше утају пореза.
Без обзира на све то, Вучић се одриче Селаковића. Бивши и будући премијер чак се није потрудио да најближим сарадницима објасни разлоге за одбацивање тако верног слуге. Уместо конкретних одговора, знатижељу чланова дворске свите задовољавао је примитивним штосевима: „Селаковић ме много задужио, сменићу га за његово добро, имаће више времена да нађе дечка“.
По кулоарима кружи гласина да је Селаковић задржао коректан однос према Оливеру Антићу и после његовог напуштања странке. Изгледа да је БИА пресрела неки њихов разговор у коме је министар правде критиковао Вучића. С обзиром да је познато колико је Вучић параноичан, сасвим је могуће да је то било довољно да Селаковић падне у немилост.
Тренутни фаворит у борби за функцију министра правде је Мирољуб Томић. Бивши председник Окружног суда у Крагујевцу пажњу јавности привукао је после објављивања вести о томе како је брутално претукао своју супругу, која је једва извукла живу главу. Склоност ка пребијању жена није једина Томићева сличност с Вучићем. И он у медије пласира бајке о независности судства и провери квалитета рада судија, а блиско сарађује с опскурним типовима као што је Иван Јовичић, његов колега из ВСС.
