У хрватској спортској јавности влада прилична збуњеност ових дана. Њихови кошаркаши кренули су пут Олимпијских игара економском класом, ломе колена у тесном простору за њих, онако високе, а притом гледају како српски кошаркаши – уживају у чарима изврсних услова путовања.
Па опет, то и не чуди. О хрватским кошаркашима брину Савез и тамошњи Олимпијски комитет, који су им омогућили да из Рима у Буенос Ајрес, где ће кратко боравити пред почетак Игара, путују авионом и то користећи скромнију, економску класу. Отуда и овај коментар Бојана Богдановића, хрватског репрезентативца, који је директно из авиона успео да узбурка јавност своје земље: „Хвала Кошаркашком савезу Хрватске и Олимпијском комитету што су се потрудили и приуштили нам комфор какав заслужујемо на путу од 32 часа. Увек су нам услови били на нивоу. #СретнаНоваГодина“.
Са друге стране, Кошаркашки савез Србије је омогућио другачије услове. И, другачију расподелу тих услова. Најпре треба истаћи да је најбољим кошаркашима Србије заиста омогућено да елитном, бизнис класом, за 13 сати пређу пут од Милана до Буенос Ајреса. О комфору сведочи и фотографија члана „орлова“ Богдана Богдановића:
Када је видео шта су они урадили својим, а како путују кошаркаши из комшилука, генерални секретар Кошаркашког савеза Хрватске Јосип Вранковић позвао је свог колегу из КСС, Дејана Томашевића, и пожалио се на буру коју су изазвале поменуте две фотографије. Кукњава на услове је, претпостављамо, прешла у „занемели су“ када су у комшилуку сазнали следеће:
Истина је, наши кошаркаши иду најбољом класом. Али, остатак делегације, у виду стручног штаба, путује економском класом.
Зашто?
Играчи су ти који треба да буду најспремнији, а то је могуће само ако се таленат развија у најбољим условима. Мудрост (која је свесна и важности штедљивости) нема потребу за луксузом. Њено је да управља талентима.
Тај спој и чини ову земљу земљом кошарке.
Дарко Николић Блиц
