Ваведеље Пресвете Богородице (Εισόδια της Θεοτόκου, Введение во храм Пресвятой Богородицы) спада у један од 12 великих хришћанских празника, који је посвећен сећању на улазак Свете Богородице у храм и празнује се сваког 21. новембра по јулијанском календару, односно 4. децембра по грегоријанском календару.
Родитељи Свете Богомајке, Свети Јоаким и Света Ана, дали су Богу обећање да уколико добију толико дуго жељено дете предаће га Богу на службу, и када су добили Свету Дјеву Марију и она напуни три године доведоше је из Назарета у Јерусалим.
Отац Свете Дјеве Марије, Свети Јоаким, попео ју је на први од 15 степеника, колико их је било на уласку у храм, према броју 15 степеника псалама, јер се на свакој степеници певао по један посебни псалам, а уз остале се сама хитро попела и на врху је дочека првосвештеник Захарија, отац Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег Исуса Христа, узе је за руку и уведе је у храм, а затим и у Светињу над Светињама у коју нико осим архијереја једном годишње није смео ући. Свети Јоаким и Света Ана, како закон тада и налагаше, принесоше жртву Богу, примише благослов од свештеника и вратише се кући, док је Пресвета Дјева Марија остала у храму.
Провела је Пресвета Дјева Марија девет година служећи при храму, а за то време њени, већ остарели, родитељи преминуше и сада, као сироче, није желела да се за свога живота удаљава од храма, нити да се удаје. Али то је било противно тадашњим законима и обичајима у Израиљу, и када јој је било 12 година дадоше је Светом Јосифу, који јој беше сродник, у Назарет, да живи код њега као девственица, а привидно закон да испуне, те да буде удата за њега, јер у то време још није било познато за девојке завештане на девственост до краја живота, а Пресвета Дјева Марија беше прва.
Празновање Ваведења Пресвете Богородице претпоставља се да датира од IV века, а прве забелешке постоје од VIII века. Статус великог празника добија у ХI веку.
Ваведење се код Срба још зове и Света Пречиста, а такође и Женска Богородица, и светкију се родиље и нероткиње. Многи се причешћују на овај дан, а после њега у Србији престају свадбе. Овај дан је празник када се не раде важнији послови. По бројности свечара, који овај дан славе као Крсну славу, Ваведење је на 14 месту, а овај празник славе и сточари, како би им Богородица заштитила стоку од звери.
Тропарь Праздника Введения во Храм Пресвятой Богородицы (глас 4): Днесь благоволения Божия предображение и человеков спасения проповедание: в храме Божии ясно Дева является и Христа всем предвозвещает. Той и мы велегласно возопиим: радуйся, смотрения Зиждителева исполнение.
(Тропар празника Ваведења Пресвете Богородице, глас 4: Данас се у храму Божијем светло јавља Дјева и свима предсказује Господа Христа, праслику Божије милости и проповед људског спасења. Зато јој и ми громогласно ускликнимо: Радуј се, испуњење Божијег промисла!)
Кондак (глас 4): Пречистый храм Спасов, многоценный чертог и Дева, священное сокровище славы Божия, днесь вводится в дом Господень, благодать совводящи, Яже в Дусе Вожественном, Юже воспевают Ангели Божии: Сия есть селение Небесное.
(Кондак, глас 4: Најчистији храм Спаситељев, најскупљи дворац и Дјева, свештена ризница Божије славе, данас се уводи у дом Господњи, уводећи заједно и благодат која је у божанском Духу. Њу песмама славе Божији Анђели, јер је она стан небески.)
