“Neue Zürcher Zeitung” овим поводом пише:
“Пекинг је у јулу испоручио шест дронова типа ЦХ-92 А”, подсећа лист уз објашњења да се ради о комбинованим беспилотним летелицама – извиђачким и борбеним, које могу испаљивати ласерски навођене ракете.
Диверзификација кинеског утицаја
“Према писању кинеског Глобал Тајмса, наручене су укупно 24 беспилотне летелице. Свака од њих може носити по две ракете домета 250 километара. Дронови лете на висини до 5.000 метара и крећу се брзином од 200 километара на сат”, пише у тексту “Neue Zürcher Zeitung”.
Кад је реч о беспилотној летелици “Пегаз”, даље се наводи:
“Србија је прва земља у Европи која има кинеске дронове. Набавке су израз приближавања Кини последњих 10 година. С друге стране, Србија је за Пекинг мостобран његовог пројекта “Појас и пут”, иницијативе у југоисточној Европи уз помоћ којег Кина проширује своје прометне и трговинске руте”.
С војном сарадњом и инвестицијама у унутрашњу сигурност, догађа се заправо важна диверзификација кинеског утицаја, напомиње се у тексту уз оцену да Кина поред сарадње у наоружавању помаже Србији да успостави инфраструктуру уз помоћ које би Нови Сад, Београд и Ниш постали “сигурни градови”.
Куповином беспилотних летелица чија се цена не спомиње, војска профитира од размене технологија.
“Српски инжињери у Кини добијају увид у системе управљања ракетама и механизме дронова који их штите од непријатељског деловања”, наводи се у тексту, од чега профитира и српски извиђачки дрон “Пегаз-011”, који би требало да буде наоружан.
Непоуздане технологије
Сарадња Србије и Кине пробудила је сумње у САД-у, али ту се не ради о беспилотним летелицама.
“Почетком јула Вучић је у присуству Трампа потписао декларацију да Србија неће набављати 5Г-мрежу из непоузданих извора. Мислило се на “Хуаwеи”, иако није конкретно споменут. Та компанија има уговор са српским Телекомом за дигитализацију земље вредан 150 милиона евра. Планирана је такође и изградња центра за чување података у Нишу”, наводи се у тексту швајцарских ноовина.
Зато би, оцењује се у тексту “Neue Zürcher Zeitunga”, одвајање од Кине Србију већ сада скупо коштало, јер кинеске инвестиције у Србији играју важну улогу. Швајцарски лист цитира и немачког стручњака за Кину Јенса Бастиана који подсећа на улагања кинеске рударске компаније у експлоатацију бакра, на то да је једна железара (Смедерево) већ у кинеским рукама, као и на изградњу многих путева и железничких пруга што се финансира кинеским кредитима, како пише “Дојче веле”.
“Па што је онда Вучић потписао у Вашингтону?”, пита се аутор текста уз напомену да се у јавности нагађало да се догодио заокрет и да се Вучић сада окреће САД-у.
“Али, само што се вратио из Америке, председник Србије се састао с кинеском амбасадорком у Београду. Три дана касније премијерка Ана Брнабић у Београду отвара Иновативни и развојни центар Хуаwеија. Србија није заинтересована за непоуздане технологије”, малициозно је изјавила шефица владе.
Брисел може бити само забринут
“Европска унија са забринутошћу прати растући кинески утицај у Србији”, пише швајцарски лист и цитира и председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лејен, која је рекла да је и Западни Балкан део Европе, а не станица на новом Путу свиле.
“Али, забринутост Брисела тешко да може утицати на однос Србије према Кини и то без обзира на то што су Европљани далеко најважнији економски партнери, а Брисел највећи донатор, па чак и сада у пандемији коронавируса. Као прво, приступање Србије ЕУ је на дугачком штапу, друго, кинеске инвестиције и кредити су атрактивни за земљу, јер се одобравају без политичких услова. Треће, политика балансирања између различитих стратешких партнера је извор Вучићевог престижа у земљи. “Видите, ја могу са свима”, тако би то значило у подтексту. И без обзира на то што је аналогија потпуно погрешна, то многе Србе подсећа на велико време Тита”, закључује новинар Андреас Ернст у “Neue Zürcher Zeitungu”.
