Павловић истиче да радници Поште у овој години нису добили ни један проценат повећања зараде, нити је то предвиђено, а са друге стране пословодство се „дичи успешним резултатима пословања“.
– Такође, велики проблем је и радно-правни статус запослених који су ангажовани уговором на одређено време, којима су ти уговори истекли, а који нису преведени у радни статус на неодређено време. Након 24 месеци рада на одређено, са некима од њих, док други раде на по основу замена одсутних запослених – додаје Павловић и напомиње да је у велики недостатак извршилаца на технолошким радним местима, а са друге стране препуне су канцеларије по дирекцијама и стручним службама.
Zoran Pavlović FOTO: Printscreen/N1
Он је поменуо да у Пошти Србије постоји правно насиље које је осетио и на сопственој кожи.
– Ја који 36 година радим у главном поштанском центру и живим у Београду и који сам представник синдиката радника Поште у том поштанском центру и синдикални активиста, добио сам анекс уговора којим се премештам не само из организационе целине, већ и из Београда. Премештен сам у Панчево, наводно због потреба службе. То је само изговор, а прави мотив је управо што смо се као запослени организовали и што хоћемо да скренемо пажњу на свој положај. Пре тога смо учинили све, проследили смо захтеве директору предузећа (Зорану Ђорђевићу прим. аут.) и нисмо добили никакве одговоре – закључује Павловић за Директно.рс.
Р. Ћ. Директно.рс
