ТЕК што је почела школска година, а родитељима су већ почеле да стижу поруке за плаћање обезбеђења, ђачког динара, разних часописа за млађе разреде.
Износи се разликују од школе до школе, у зависности од одлуке Савета родитеља, а крећу се око 2.000 динара за ђачки динар, ако је урачуната и безбедност. Из Министарства просвете, науке и технолошког развоја поручују да су сва та плаћања на добровољној основи.
– Савет родитеља сваке школе има право да донесе одлуку о уплати одређених средстава на рачун школе, али ова одлука не може бити обавезујућа за родитеље, већ се мора јасно истаћи да је на добровољној основи – кажу за „Новости“ у надлежном министарству.
Иако се из године у годину понавља како су новчана давања родитеља искључиво на добровољној бази, неке образовне установе то изгледа забораве. С обзиром на цене уџбеника, прибора, овај додатни издатак је заиста превелик за кућне буџете. Тако су родитељи једне београдске гиманзије добили поруку са већ попуњеном уплатницом са именом детета, бројем жиро рачуна са назнаком „уплата за ђачки динар“ са уписаним износом од 2.000 динара. У цену је урачунато и обезбеђење.
Нашој редакцији су се јавили родитељи из једне основне школе које су из Савета родитеља позвали да се изјасне да ли ће обезбеђење да плаћају 500, 1.000 или 1.500 динара годишње. На основу којих критеријума је одређена ова цена не знају. Прошле године, исту услугу су плаћали 300 динара. Поскупљење је сада од 67 до чак 400 одсто, у зависности који износ изгласају.
КО ДОНОСИ ОДЛУКЕ?
ЗАКОНОМ о основама система образовања и васпитања прописано је да Савет родитеља одлучује да ли ће школа имати обезбеђење или не.
Они бирају најповољнију понуду, после поступка јавне набавке, а „под лупом“ представника родитеља је и како се троши новац од донација и од проширене делатности. – Савет родитеља у школи одлучује о томе да ли ће бити ангажовано приватно обезбеђење – наводе у министарству. – Ту врсту обезбеђења финансирају родитељи уколико то желе, односно нису у обавези да то учине. Уплата новца за ове намене не може бити услов за добијање сведочанства ученика.
– Нико нам није објаснио зашто је обезбеђење поскупело толико – каже мајка деце која похађају ову осмолетку. – Иако школа има чувара, забринути смо за безбедност деце, јер он углавном седи у својој кућици. Дешавало се и да се деца потуку у дворишту, да они старији задиркују млађе, да дође до кошкања, а да то обезбеђење није спречило.
Према речима Дејана Недића, директора Друге економске школе, нико не може да присили родитеље за плаћање „ђачког динара“, пошто је то на добровољној бази.
– Недопустиво је да у појединим школама тако условљавају доделу сведочанстава – наводи Недић. – Мислим да моје колеге директори школа добро знају да то плаћање није обавезно, али да су разредне старешине и наставници ти који нису добро обавештени.
Како кажу у школама, најбоље „платише“ су ученици првог и другог разреда, док је у завршним годинама проценат наплате знатно мањи. Прикупљени новац користи се за фотокопирање тестова, осигурање, куповину књига за одличне ученике, футроле за дипломе, неке потрепштине за наставу.
Б. БОРИСАВЉЕВИЋ Новости
